Odlaganje pojave visokog krvnog pritiska može smanjiti rizik od moždanog udara, pokazuju nova istraživanja.
Studija, objavljena u ponedeljak u časopisu American Heart Association Stroke, pokazala je da što su učesnici duže imali visok krvni pritisak, to je veći rizik od moždanog udara i veća im je potreba za lekovima za snižavanje krvnog pritiska. Rizik od moždanog udara bio je veći bez obzira na to da li je visok krvni pritisak lečen.
„Toliko napora da se spreči moždani udar usredsređeno je na lečenje krvnog pritiska“, rekao je vodeći autor studije dr Džordž Hauard, ugledni profesor biostatistike na Univerzitetu Alabama u Birmingemu. „Iako je to neverovatno važna stvar, moramo da vratimo pažnju na napore da sprečimo da se visoki krvni pritisak ikada razvije.“
Skoro polovina odraslih u SAD ima visok krvni pritisak, ili hipertenziju, koja se javlja kada je sila krvi koja gura zidove krvnih sudova previše jaka. To je glavni faktor rizika za srčani udar i moždani udar.
Krvni pritisak se smatra visokim kod tinejdžera ili odrasle osobe kada je sistolni, ili gornji broj, najmanje 130 milimetara žive (mmHg) ili dijastolni, donji broj, najmanje 80 mmHg. Normalan krvni pritisak je manji od 120/80 mmHg. Mnogi ljudi ne shvataju da im je krvni pritisak previsok jer često nema nikakvih simptoma.
Nova studija je pratila 27.310 odraslih u SAD u proseku od 12,4 godine. Njihova prosečna starost bila je 65 godina.
Što duže neko živi sa hipertenzijom, više klasa lekova za visok krvni pritisak treba da uzima. Ljudi koji su imali hipertenziju 21 godinu ili više uzimali su u proseku 2,28 klasa lekova u poređenju sa 1,68 klasa lekova za one koji su imali hipertenziju pet godina ili manje.
Rizik od moždanog udara je takođe porastao kako se godine života sa visokim krvnim pritiskom zbrajaju, čak i nakon što su istraživači prilagodili faktore koji su mogli da utiču na nalaze, kao što je da li su učesnici prijavili da koriste lekove za kontrolu visokog krvnog pritiska. Ljudi koji su imali hipertenziju do pet godina imali su 31% veću verovatnoću da dobiju moždani udar od ljudi bez tog stanja. Oni koji su ga imali šest do 20 godina imali su 50% veću verovatnoću da dobiju moždani udar, a oni koji su imali visok krvni pritisak više od dve decenije bili su u 67% većem riziku od moždanog udara od učesnika sa normalnim krvnim pritiskom.
Nova otkrića povećavaju hitnost ranog identifikovanja i upravljanja bilo kakvim problemima krvnog pritiska – pre nego što se hipertenzija razvije, rekla je dr Šona Nezbit, medicinski direktor na klinici za hipertenziju Parkland Health i profesor na odeljenju interne medicine u UT Southvestern Medical Center, oboje u Dallas.
„Štetno je trajanje izlaganja ovom visokom pritisku“, rekao je Nezbit, koji nije bio uključen u studiju.
Sprečavanje moždanog udara kao posledice produžene hipertenzije moglo bi da izvuče mnoštvo prednosti koje se protežu izvan zdravlja pojedinca, rekla je ona.
„Cena moždanog udara je neverovatno visoka“, rekao je Nesbit. „To može da izazove invaliditet koji traje doživotno. Ranije lečenje i kontrola krvnog pritiska štedi više od troškova lečenja; sprečava invalidnost koju imaju ljudi koji imaju moždani udar i kasniji gubitak kvaliteta života, često uključujući njihovu sposobnost za rad. To je dugotrajna nega nakon moždanog udara koja zaista utiče na ljude i njihove porodice.“
Da bi se osiguralo da krvni pritisak ostane u granicama normale, AHA preporučuje zdravu ishranu, ograničavanje alkohola, održavanje zdrave težine, upravljanje stresom, ostanak fizički aktivan, ne pušenje i uzimanje lekova ako je potrebno.
