Kombinacija velike toplote i prigušenog zagađenja finim česticama može udvostručiti rizik od smrti od srčanog udara, prema novoj studiji o više od 202.000 smrtnih slučajeva od srčanog udara u Kini. Studija objavljena u časopisu Circulation.
„Ekstremni temperaturni događaji postaju sve češći, duži i intenzivniji, a njihovi štetni efekti na zdravlje izazivaju sve veću zabrinutost. Još jedno ekološko pitanje širom sveta je prisustvo finih čestica u vazduhu, koje mogu sinergijski uticati na ekstremne temperature i negativno uticati na zdravlje kardiovaskularnog sistema“, rekao je stariji autor Iuevei Liu, dr. Sen univerzitet u Guangdžou, Kina.
„Međutim, ostaje nepoznato da li i kako zajedničko izlaganje ekstremnim temperaturama i zagađenjem finim česticama može da utiče na izazivanje većeg rizika od smrti od srčanog udara, što je akutni odgovor potencijalno izazvan akutnim scenarijem i velikim izazovom za javno zdravlje zbog značajnog opterećenja bolesti širom sveta“, dodao je Liu.
Da bi ispitali uticaj ekstremnih temperatura sa i bez visokog nivoa zagađenja finim česticama, istraživači su analizirali 202.678 smrtnih slučajeva od srčanog udara između 2015-2020. koji su se dogodili u provinciji Đangsu, regionu sa četiri različita godišnja doba i širokim rasponom temperatura i nivoima zagađenja finim česticama. Umrli su među starijim odraslim osobama sa prosečnom starošću od 77,6 godina; 52% je bilo starije od 80 godina; a 52% su bili muškarci. Izloženost česticama na dan svake smrti i jedan dan pre smrti uključena je u analizu.
Ekstremne temperature su merene prema dnevnom indeksu toplote (koji se takođe naziva prividna temperatura) za oblast, koja obuhvata kombinovani efekat toplote i vlage. Procenjivane su i dužina i ekstremnost toplotnih talasa i zahlađenja. Smrtni slučajevi srčanog udara, ili dani slučajeva, tokom ovih perioda su upoređeni sa kontrolnim danima istog dana u nedelji u istom mesecu – što znači da ako se smrt dogodi u sredu, sve ostale srede u istom mesecu će se smatrati kontrolnim danima. Smatralo se da su nivoi čestica visoki svakog dana sa prosečnim nivoom finih čestica iznad 37,5 mikrograma po kubnom metru.
„Naši nalazi pružaju dokaze da smanjenje izloženosti i ekstremnim temperaturama i zagađenju finim česticama može biti korisno za sprečavanje prerane smrti od srčanog udara, posebno za žene i starije odrasle osobe“, rekao je Liu.
U poređenju sa kontrolnim danima, rizik od fatalnog srčanog udara je primećen na sledećim nivoima:
„Strategije za pojedince da izbegnu negativne efekte ekstremnih temperatura na zdravlje uključuju praćenje vremenske prognoze, boravak unutra kada su temperature ekstremne, korišćenje ventilatora i klima uređaja tokom vrućeg vremena, oblačenje u skladu sa vremenskim prilikama, odgovarajuću hidrataciju i postavljanje roletni na prozorima kako bi se smanjile unutrašnje temperature“, rekao je Liu. „Korišćenje prečistača vazduha u kući, nošenje maske na otvorenom, držanje dalje od prometnih autoputeva kada hodate i biranje manje napornih aktivnosti na otvorenom takođe mogu pomoći da se smanji izloženost zagađenju vazduha u danima sa visokim nivoom zagađenja finim česticama. Da bi se poboljšalo javno zdravlje, važno je uzeti u obzir zagađenje finih čestica kada se pruža ekstremna temperatura za javnost.
U naučnoj izjavi za 2020. i izjavi o politici za 2020., Američko udruženje za srce detaljno opisuje najnoviju nauku o izloženosti zagađenju vazduha i pojedinačnim, industrijskim i političkim merama za smanjenje negativnog uticaja lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Smanjenje izloženosti zagađenju vazduha i preokretanje negativnog uticaja lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje kardiovaskularnog sistema, uključujući srčane bolesti i moždani udar, od suštinskog je značaja za smanjenje zdravstvenih nejednakosti u zajednicama crnaca i latinoamerikanaca, onima koje su istorijski bile marginalizovane i nedovoljno resursa, i zajednicama koje su najviše izložene zagađenju vazduha.
Istraživači su preporučili dodatna istraživanja o mogućim interaktivnim efektima ekstremnih vremenskih događaja i zagađenja finim česticama na smrtne slučajeve od srčanog udara u područjima sa različitim temperaturama i rasponima zagađenja kako bi potvrdili svoje nalaze. Studija nije uključivala prilagođavanja bilo kakvog prilagodljivog ponašanja pojedinaca, kao što je korišćenje klima uređaja i boravak u zatvorenom prostoru, kada su temperature ekstremne ili nivoi zagađenja visoki, što bi moglo prouzrokovati pogrešnu klasifikaciju izloženosti pojedinaca vremenskim prilikama i promeniti njihove obrasce rizika. Ovi rezultati takođe možda neće biti generalizovani na druge regione u Kini ili drugim zemljama zbog potencijalnih varijacija u kapacitetu prilagođavanja i distribuciji temperature.
