Nedavna studija otkrila je da majčina strana ima jači uticaj na genetski rizik od razvoja Alchajmerove bolesti nego očevu. Ova bolest, koja utiče na memoriju, nezavisnost i sposobnost povezivanja sa voljenima, pogađa preko 55 miliona ljudi širom sveta, sa očekivanim udvostručavanjem broja pogođenih svakih 20 godina.
Studija, objavljena u JAMA Neurologi, pokazala je da ljudi čija je majka imala istoriju gubitka pamćenja imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u bilo kom uzrastu, u poređenju sa onima sa očevom istorijom gubitka pamćenja ili bez porodične istorije. Ipak, ako je otac imao rani gubitak pamćenja (pre 65. godine), i to je povećavalo rizik od Alchajmerove bolesti.
Analizirani su podaci od 4.413 ljudi starosti od 65 do 85 godina bez kognitivnih problema. Većina učesnika bila je belci, što znači da se rezultati možda ne odnose na druge etničke grupe. Učesnici su bili deo studije protiv amiloida u asimptomatskoj Alchajmerovoj studiji, koja istražuje lekove za usporavanje problema sa pamćenjem.
Kognitivna funkcija merena je pomoću mini-ispitivanja mentalnog stanja, a PET skeniranja su korišćena za identifikaciju markera Alchajmerove bolesti, poput amiloidnih plakova.
PET skeniranja pokazala su da su učesnici sa majčinom istorijom gubitka pamćenja imali viši nivo beta-amiloida, ključnog markera Alchajmerove bolesti. Učesnici sa očevom istorijom ranog gubitka pamćenja takođe su imali viši nivo amiloida, dok oni sa kasnijom očevom istorijom ili bez porodične istorije nisu imali povišene nivoe.
Razlog za ovu vezu nije u potpunosti shvaćen, ali istraživači sugerišu disfunkciju mitohondrija, koje se nasleđuju samo sa majčine strane i imaju sopstvenu DNK. Mitohondrijalna disfunkcija već je povezana sa Alchajmerovom bolešću, a s obzirom da mozak koristi 20% telesne energije, kvar mitohondrija može dovesti do kognitivnog oštećenja.
Ova studija naglašava važnost genetskih faktora, posebno onih nasleđenih od majke, u razvoju Alchajmerove bolesti. Iako genetika nije jedini faktor rizika, istraživanje majčine genetike i teorije mitohondrijalne disfunkcije može pomoći u identifikaciji i lečenju bolesti. Važno je takođe razmotriti i druge faktore rizika koji se mogu promeniti, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i loša ishrana.
Studija pruža ključne uvide u ulogu genetike u Alchajmerovoj bolesti i otvara nove puteve za istraživanje i razvoj terapija koje bi mogle pomoći u borbi protiv ove razorne bolesti.
