Piletina sa krompirom, salata od šargarepe i kupusa: izgleda kao obrok za detoksikaciju, ali to je meni u školskoj kafeteriji u Rio de Žaneiru, u Brazilu, koja traži nove načine za borbu protiv gojaznosti kod dece.
Skoro jedna trećina dece u Brazilu je gojazna, a gradski zdravstveni zvaničnici i lideri zajednice nastoje da se pozabave epidemijom na inovativne načine, angažujući školske kafeterije i iznoseći svoju poruku o zdravoj ishrani na ulicu.
„Torta? Ovde nema torte“, smeje se kuvarica Neide Oliveira dok secka luk za 650 učenika javne škole Burle Marks u naselju Curicica na zapadnoj strani Rija.
Grickalice i kolačići pune aditiva su takođe vani, nakon što su gradske vlasti ove godine zabranile u školama ultraprerađenu hranu.
Umesto toga, učenici otkrivaju klasično brazilsko voće i povrće koje se ovih dana često zanemaruje, kao što su jam, bamija i persimoni — koje su mnoga deca u početku zamenila za paradajz.
Sudeći po tome kako učenici jedu svoj ručak, program ima uticaja.
„Sviđa mi se sve što ovde prave i dobro je za moje zdravlje. Kod kuće jedem mnogo nezdrave hrane, poput pica i hamburgera“, kaže 15-godišnji Gilerme.
„Gojaznost kod dece je epidemija, ne samo u Brazilu, već i širom sveta“, kaže Marlus Fortunato, nutricionista iz gradske vlade Rija.
Grad reaguje programom u državnim i privatnim školama, tražeći od nastavnika da edukuju učenike o zdravim navikama u ishrani.
Trideset jedan odsto brazilske dece i tinejdžera ima prekomernu težinu ili gojaznost. Nedavna studija instituta Desiderata otkrila je da je više od 80 odsto mladih od pet do 19 godina izjavilo da je prethodnog dana jelo najmanje jednu ultra obrađenu hranu, poput kobasica, soda i peciva.
„Nauka je pokazala da su ovi proizvodi veoma štetni po naše zdravlje i da su odgovorni za 70 odsto hroničnih bolesti širom sveta“, rekao je pedijatar Danijel Beker za AFP.
A kod dece, oni mogu dovesti do dvostrukog problema: gojaznosti u kombinaciji sa neuhranjenošću, što može oštetiti sposobnost učenja i raspon pažnje, kaže on.
Ali promena navika u ishrani je izazov.
Ultraprerađena hrana je napravljena od sastojaka dizajniranih da „zavise pupoljke ukusa“ i imaju tržišnu prednost u odnosu na prirodne proizvode s obzirom na njihovu masovnu distribuciju i niže cene, kaže Beker.
Sedeći pored Giljermea, njegov prijatelj Lukas, 14, gušta se svojom piletinom, pirinčem i pasuljem. Ali priznaje da posle škole redovno kupuje čips napolju.
Fortunato kaže da je školama potrebna pomoć roditelja.
„Lakše je obrazovati malu decu. Jednom kada se odredi način razmišljanja osobe, izazov je uvesti nove koncepte“, kaže ona.
Ona pominje primer oca koji se žalio školi jer je njegov sin kod kuće počeo da traži prirodne sokove, koji su skuplji od njihovih zašećerenih, aditiva teških kolega.
Ipak, neki odrasli uspevaju da se promene.
U 60. godini, baka Vera Lusija Pereira otkrila je organsko povrće — i zaljubila se.
„Oni nisu samo zdravi, već su i ukusni“, kaže ona.
„Moja sedmogodišnja unuka već jede bolje“ od prethodnih generacija, sija ona.
Pereira je jedna od 160 žena uključenih u projekat pod nazivom Organska favela, koji je pokrenut pre 13 godina da bi promenio navike u ishrani u siromašnom naselju Babilonija.
Projekat vodi radionice za stanovnike, a takođe koristi kreativne pristupe, poput zdravih recepata oslikanih grafitima na ulicama u okruženju.
Osnivač Regina Tchelli takođe radi sa školama. Njena misija: navesti decu da na svojim tanjirima imaju pet boja prirodne hrane.
„Učimo ljude da prave puter od avokada“ i „Barbie jaja“ — obojena u crveno sa cveklom, kaže ona.
Ovaj 42-godišnji preduzetnik je autor kuvarske knjige koja je prošle godine osvojila glavnu brazilsku književnu nagradu, Jabuti, u kategoriji kreativne ekonomije.
Na nacionalnom nivou, visoko vidljiva reklamna kampanja pokrenuta u martu nastoji da podigne svest o zdravstvenim rizicima ultraprerađene hrane, angažujući poznate ličnosti i stručnjake da šire vest.
Kampanja, nazvana „slatki otrov“ („doce veneno“, na portugalskom), želi da vlada oporezuje ultraprerađenu hranu i koristi prihod za subvencionisanje zdrave hrane.
„Teško je to promeniti, ali to ne znači da ljudi moraju da budu zarobljenici svojih ideja“, kaže Pereira.
„Moramo im otvoriti um da drugačije gledaju na hranu, zarad naše budućnosti“.
