Dva nova leka, prvi koji je u stanju da uspori iscrpljujuće napredovanje Alchajmerove bolesti, upletena su u jednu od najvećih medicinskih kontroverzi poslednjih godina.
Za njihove branioce, lekovi lekanemab i donanemab predstavljaju prvu pravu šansu za borbu protiv bolesti nakon decenija istraživanja – za klevetnike, oni su još jedno razočarenje nakon dugog niza skupih neuspeha.
„Zaokrenuli smo“ zahvaljujući ovim tretmanima, rekao je za AFP britanski biolog Džon Hardi, koji proučava Alchajmerovu bolest od 1990-ih.
Rob Hauard, profesor staračke psihijatrije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, bio je na drugoj strani.
„Mislim da su lekovi korišćeni za podizanje lažnih i nerealnih nada kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću i njihovih porodica“, rekao je on.
Ove suprotstavljene izjave sumiraju uvrežene stavove o nedavno uvedenim lekovima za Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije od kojeg pate milioni ljudi širom sveta.
Lekanemab, koji se prodaje pod imenom Lekembi, razvile su američke farmaceutske kompanije Biogen i Eisai. Donanemab, koji je razvio farmaceutski gigant Eli Lilli, prodaje se kao Kisunla.
Kontroverza je dovela do toga da zemlje zauzimaju različite stavove o tome da li da odobre lekove ili ne.
Sjedinjene Države su dale zeleno svetlo lekanemabu 2023. godine, a zatim donanemabu ranije ove godine.
Međutim, Evropska unija je u julu odbacila lekanemab, što je loš znak za šansu da donanemab dobije odobrenje.
Prošlog meseca, Velika Britanija je usmeravala srednji kurs, odobravajući upotrebu lekanemaba, ali ga ne stavljajući na raspolaganje u državnoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi.
Ono što niko ne poriče jeste da su ova dva leka najefikasniji tretmani za Alchajmerovu bolest ikada—ali njihova efikasnost je ograničena.
Čini se da oba smanjuju kognitivni pad kod pacijenata na početku njihove bolesti za oko 30 procenata.
Iako to može izgledati visoko, to predstavlja relativno malu razliku u periodu od godinu i po kada su studije sprovedene.
„Prednosti su toliko male da su praktično nevidljive kod pojedinačnog pacijenta“, rekao je Hauard.
Za kritičare, nema dovoljno koristi da nadmaši rizike od lekova, koji ponekad mogu izazvati oticanje mozga ili krvarenje koje se u retkim slučajevima pokazalo fatalnim.
I veoma su skupi. Po cenama koje naplaćuju Biogen i Eisai u Sjedinjenim Državama, lekanemab bi koštao 133 milijarde evra (148 milijardi dolara) ako bi se dao svim pacijentima koji ispunjavaju uslove u EU, prema studiji iz 2023.
Zagovornici lekova, uključujući mnoge neurologe, veruju da pacijentima mogu ponuditi još nekoliko dragocenih meseci autonomije.
Takođe veruju da bi se efikasnost lekova mogla višestruko povećati ako bi pacijenti počeli da ih uzimaju ranije u progresiji bolesti. Ovo bi uskoro moglo biti izvodljivije jer istraživanja o bržem dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti u poslednje vreme značajno napreduju.
Različite nacionalne politike takođe mogu značiti da su siromašniji pacijenti ostavljeni.
„Videćemo kako bogati ljudi idu u SAD“ zbog droge, rekao je Hardi.
Debata se delimično može pratiti unazad do značajnog Hardijevog članka iz 1992. o tome kako bolest zapravo funkcioniše.
U članku se tvrdi da nakupine proteina zvane amiloidni plakovi — konstanta u mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću — nisu samo jedan element među ostalima, već glavni faktor koji pokreće bolest.
Tokom decenija razvijeni su mnogi lekovi koji ciljaju ove amiloidne plakove, a svi su bili neuspešni – sve do lekanemaba i donanemaba.
Skepticizam sa nekih strana prema novim lekovima mogao bi biti zato što su prethodne branili, pa čak i hvalili neki, uprkos njihovoj neefikasnosti.
Christian Gui-Coichard, šef francuske organizacije Formindep koja prati medicinske sukobe interesa, optužio je Alchajmerove grupe, istraživače i farmaceutske kompanije da su previše bliski.
Međutim, zamenik direktora Francuske Alchajmerove bolesti Benoa Duran rekao je da je veoma malo sredstava stiglo od Biogen/Eisai ili Eli Lilli, umesto toga ukazujući na pritisak za nove tretmane od strane porodica pacijenata.
„Oni ne razumeju“ odluku EU da odbije novi novi lek, rekao je Duran za AFP. Takođe se plašio da bi laboratorije mogle izgubiti interesovanje za Alchajmerovu bolest zbog neuspeha.
Čak i unutar farmaceutske industrije, neki priznaju da prošli neuspesi nisu nužno pomogli u izgradnji poverenja.
Lekar koji radi za Eli Lili, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, okrivio je svog rivala Biogen za precenjivanje prednosti prethodnog lečenja Aduhelmom. Lek je kontroverzno odobren u SAD 2021. pre nego što je povučen.
„Aduhelmove studije su bile u haosu“, rekao je doktor.
Posledice su „nanele mnogo štete i posejale haos u disciplini“, dodao je doktor, upirući prstom u Biogen.
Kao odgovor, Biogen je rekao AFP-u da je u skladu sa „principima naučnog istraživanja, kao i zakonskim i regulatornim zahtevima“.
Ali doktor Eli Lili je svejedno branio nove tretmane, pozivajući ljude da gledaju u budućnost, a ne u prošlost.
Kao i drugi specijalisti, on je takođe priznao da treba istražiti i druge mehanizme osim amiloida koji bi mogli da stoje iza Alchajmerove bolesti.
S obzirom na složenost bolesti, malo je verovatno da će „tretmani sa jednom metom postići znatno veće efekte“ od lekanemaba i donanemaba, napisala je grupa stručnjaka u časopisu za prevenciju Alchajmerove bolesti prošlog meseca.
Ali novi lekovi su „kritičan korak“ u lečenju Alchajmerove bolesti, dodaju oni.
