Žene sa problemima kontinencije nerado nastavljaju sa mnogim sportovima i programima u teretani, ali nova istraživanja su pronašla način da pomognu ženama da poduzmu trening otpora koji će pomoći u smanjenju rizika od stresne urinarne inkontinencije.
Uključuje žene koje učestvuju u Kegelovom programu vežbi koji će zategnuti mišiće karličnog dna pre nego što započnu trening otpora, a kombinovane vežbe pomažu u sprečavanju ili kontroli urinarne inkontinencije.
Ovo je preovlađujući problem: urinarna inkontinencija pogađa do 70% žena širom sveta, a stresna urinarna inkontinencija je najrasprostranjeniji podtip.
Neke žene koje pate od stresne urinarne inkontinencije – što je nehotično gubljenje urina usled napora ili fizičkog napora – kažu da to stanje smanjuje kvalitet njihovog života, dovodi do socijalne izolacije i dovodi do toga da modifikuju ili potpuno izbegavaju sport.
Međutim, napori da se održi trening otpora – koji uključuje vežbe sa slobodnim tegovima i/ili mašinama – zapravo dovode do poboljšanja urinarne kontinencije.
Donel Kros, sa Fakulteta medicinskih sestara i zdravstvenih nauka na Univerzitetu Flinders, kaže da je njeno istraživanje identifikovalo da su neke inkontinentne žene koje su nastavile da izvode trening otpora imale poboljšanje u svojoj svakodnevnoj kontinenciji.
„Fizički aktivne žene imaju tendenciju da imaju jače karlično dno, a smatra se da to doprinosi uspešnom mehanizmu kontinencije kada dođe do povećanja njihovog intraabdominalnog pritiska“, kaže Kros.
Nedavna studija je otkrila da preko 8% žena sa inkontinentnošću više nije iskusilo curenje mokraće tokom svog svakodnevnog života nakon izvođenja treninga otpora, što ukazuje na njegov pozitivan uticaj na snagu karličnog dna i sposobnost žena da blagovremeno i efikasno aktiviraju mišiće karličnog dna.
A novo istraživanje je pokazalo da kombinacija Kegelovih vežbi pre treninga otpora daje najefikasnije rezultate.
Novo istraživanje—„Da li program Kegelove vežbe pre treninga otpornosti smanjuje rizik od stresne urinarne inkontinencije?“ autori Donelle Cross, Marilinne N. Kirshbaum, Lolita Vikander, Jing-Iu Tan, Simon Moss i Daniel Gahreman—proučavali su inkontinentne žene pre nego što su počele sa treningom otpora, upoređujući grupe sa i bez prethodnih Kegelovih vežbi. Oni su zabeležili svoj indeks ozbiljnosti inkontinencije, snagu mišića dna karlice i sastav tela (kao što su indeks telesne mase, masnoća i mišićna masa) i pre i posle vežbanja.
Rezultati koji su objavljeni u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje pokazali su da trening otpora smanjuje stresnu urinarnu inkontinenciju u značajno većoj meri, ali samo ako im prethode Kegelove vežbe i održavaju se tokom vremena.
Utvrđena je pozitivna korelacija između prosečne snage mišića dna karlice i stresne urinarne inkontinencije. Učesnici u grupi koji su radili Kegelove vežbe pre treninga otpora pokazali su značajno povećanje mišićne mase i istovremeno smanjenje masne mase.
„Poseban program Kegelovih vežbi koji je prethodio programu treninga otpora poboljšao je prosečnu snagu mišića karličnog dna i bio je efikasan u smanjenju stresne urinarne inkontinencije kod žena sa inkontinentnošću“, kaže Kros.
Rezultati ove studije snažno su podržali ideju o proceni karličnog dna i nadgledali Kegelove vežbe pre izvođenja treninga otpora.
Učesnici u ovoj studiji su se često podsećali da aktiviraju mišiće karličnog dna kao deo angažovanja svog jezgra kada pokušavaju da vežbaju otpor, što je doprinelo uspešnim rezultatima.