Nedavna studija Mejo klinike objavljena u časopisu Alchajmerova bolest i demencija istraživala je lucidne epizode kod ljudi koji žive sa kasnijim stadijumima demencije, pružajući uvid u to kako se ove pojave otkrivaju.
Nalazi su pokazali da je 75% ljudi koji imaju lucidne epizode prijavljeno da imaju Alchajmerovu bolest za razliku od drugih oblika demencije.
Istraživači definišu lucidne epizode kao neočekivanu, spontanu, smislenu i relevantnu komunikaciju osobe za koju se pretpostavlja da je trajno izgubila sposobnost koherentne interakcije, bilo verbalno ili putem gestova i akcija.
Porodični negovatelji ljudi koji žive sa demencijom bili su anketirani i pitani da li su svedočili lucidnim epizodama. Istraživači su zatim klasifikovali epizode u tipove.
Studija je imala za cilj da utvrdi da li postoje različiti obrasci ili tipovi lucidnih epizoda koji bi se mogli koristiti da se razume zašto i kada se dogode.
„Odredili smo vrste epizoda na osnovu okolnosti koje su pratile epizodu, kvaliteta komunikacije tokom epizode, koliko je trajala, nivoa spoznaje osobe koja je živela sa demencijom pre epizode i blizine smrti“, kaže Joan Griffin, dr., glavni autor studije.
Nalazi su otkrili da od onih koji imaju lucidne epizode, 61% su bile žene, a 31% živi u istom domaćinstvu kao negovatelj koji je odgovorio na anketu.
„Znamo da se ove lucidne epizode dešavaju, ali nismo znali da li postoje različite vrste epizoda koje se dešavaju u različito vreme ili pod različitim okolnostima“, kaže dr Grifin. „Ova studija je pomogla da se razjasni da različite vrste epizoda verovatno postoje.“
Suprotno nalazima iz prethodnih istraživanja, zaključci ove studije osporavaju ideju da lucidne epizode mogu signalizirati nadolazeću smrt.
„Važno je da ljudi znaju da to nisu nužno predznaci smrti“, kaže dr Grifin. „Mislim da ljudi mogu postati uznemireni kada se dogode, pa je dobro znati da postoje različite vrste epizoda koje ne znače nužno da je smrt neminovna.
Dr Grifin napominje da istraživači sada sprovode longitudinalno istraživanje kako bi bolje razumeli lucidne epizode i kako negovatelji reaguju na njih i preuzimaju značenje od njih. Longitudinalne studije omogućavaju istraživačima da prate promene ili ponašanja tokom vremena i da identifikuju bilo kakve veze između ovih promena.
„Sa ovom novom studijom, moći ćemo bolje da razumemo koji obrasci postoje i da odredimo posledice epizode tokom vremena“, objašnjava dr Grifin.
Dr Grifin naglašava potrebu da se razumeju ove epizode kako bi se pomoglo negovateljima u njihovom radu i podsetilo ih na kognitivni i emocionalni potencijal ljudi koji žive sa demencijom.
„Negovatelji ljudi koji žive sa demencijom moraju da se izbore sa dugačkom listom izazova i to može biti ogromno“, kaže dr Grifin. „Možda razumevanje ovih epizoda može pomoći da se olakša to opterećenje.“
„U našem istraživanju i pričama negovatelja otkrili smo da ove vrste epizoda menjaju način na koji komuniciraju i podržavaju svoje voljene – obično na bolje“, dodaje ona. „Ove epizode mogu poslužiti kao podsetnici da je briga izazovna, ali uvek možemo pokušati da brinemo sa malo više humanosti i milosti.“
