Uređaji za implantaciju i nosivi uređaji kao što su pametni satovi omogućavaju kontinuirano ili skoro neprekidno praćenje srčanog ritma. Ovo dovodi do otkrivanja kratkih aritmija kod mnogih ljudi, posebno kod starijih osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima. Ove aritmije, nazvane atrijalne epizode visoke stope (AHRE), izgledaju kao atrijalna fibrilacija (AF). Dobro je poznato da razređivači krvi (antikoagulansi) obezbeđuju efikasnu prevenciju moždanog udara kod pacijenata sa AF. Zbog toga se pacijenti sa AHRE često leče i razređivačima krvi.
Dr Tobias Toennis, Univerzitetski medicinski centar Hamburg-Ependorf (UKE), Hamburg, Nemačka, glavni je autor ažuriranja objavljenog u časopisu Europace. On je objasnio: „Implantirani pejsmejkeri, defibrilatori ili srčani monitori mogu kontinuirano da hvataju i kvantifikuju atrijalne aritmije. Pacijenti sa takvim uređajima su pogodna populacija za proučavanje uloge retkih atrijalnih aritmija za ishode kod starijih ljudi. AHRE se javlja u 10%–30% starijih pacijenata bez atrijalne fibrilacije. Pregledali smo niz prethodnih AHRE studija i sumirali trenutno znanje o riziku od moždanog udara.“
Ostaje nejasno da li antikoagulansi mogu sprečiti moždane udare kod pacijenata sa AHRE. Ovaj nedostatak znanja se ogleda u aktuelnim smernicama širom sveta. Oralni antikoagulansi se ne preporučuju rutinski kod pacijenata sa AHRE, ali odluke o antikoagulansima mogu biti individualizovane na osnovu kliničke procene rizika.
Pregledane studije pokazuju da je AHRE povezan sa povećanim tromboembolijskim rizikom, iako je niži od kliničkog AF. Čini se da na rizik od tromboembolije utiču trajanje i učestalost epizoda AHRE, kao i broj i težina komorbiditeta. Nedavno objavljena ispitivanja pokazuju da razređivači krvi sprečavaju manje moždanih udara kod pacijenata sa AHRE nego što se ranije mislilo.
NOAH—AFNET 6 (2), kontrolisano kliničko ispitivanje koje je sprovela Nemačka mreža za atrijalnu fibrilaciju (AFNET), procenjuje efikasnost i bezbednost razređivača krvi kod pacijenata sa AHRE. NOAH—AFNET 6 upoređuje lečenje edoksabanom, oralnim antikoagulansom koji nije antagonist vitamina K (NOAC), sa trenutnom terapijom (antitrombocitna terapija ili bez antitrombotičke terapije) kod pacijenata sa AHRE od 65 godina ili više sa najmanje dva faktora rizika od moždanog udara. Uskoro se može očekivati da će se suđenje izvesti.
Glavni istraživač NOAH—AFNET 6, prof. Kirchhof, UKE, rezimirao je: „NOAH—AFNET 6 će pružiti preko potrebne informacije o efikasnosti i sigurnosti oralnih antikoagulacija kod pacijenata sa AHRE. Nadamo se da će ovi novi podaci odbaciti neke više svetla na ovu temu i da će uslediti dalje studije.“
