Efikasno upravljanje depresijom kroz psihološku terapiju povezano je sa manjom verovatnoćom srčanih bolesti i moždanog udara, prema istraživanju objavljenom danas u European Heart Journal.
„Naša studija sugeriše da bi poboljšanje mentalnog zdravlja moglo pomoći i fizičkom zdravlju, posebno kod onih mlađih od 60 godina“, rekla je autorka studije Selin El Bau, dr. student na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Velika Britanija. „Ljudi čiji su se simptomi depresije poboljšali nakon terapije imali su 10% do 15% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti od onih koji se nisu poboljšali. Uporedivi efekti su pronađeni u sličnim studijama koje su istraživale dijete sa malo masti.“
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu. Oko 523 miliona ljudi je živelo sa kardiovaskularnim oboljenjima u 2019. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je oko 72% veći među ljudima sa velikim depresivnim poremećajima u poređenju sa njihovim zdravim vršnjacima.
Ovo je bila prva studija koja je istraživala da li je smanjenje simptoma depresije psihološkom terapijom povezano sa manjom verovatnoćom budućeg kardiovaskularnog oboljenja. Studija je obuhvatila 636.955 odraslih starijih od 45 godina sa depresijom koji su završili kurs psihološke terapije i nisu imali kardiovaskularne bolesti ili demenciju.
Prosečna starost je bila 55 godina, a 66% su bile žene. Informacije o psihološkom tretmanu, incidenci kardiovaskularnih bolesti i smrti dobijene su iz nacionalnih elektronskih baza podataka zdravstvenih kartona u Engleskoj i povezane na individualnom nivou.
Nivo depresije je procenjen pre i posle terapije korišćenjem Upitnika o zdravlju pacijenata-9 (PHK-9) koji daje ocenu od 0 (uopšte) do 3 (skoro svaki dan) za devet stavki uključujući malo interesovanja ili zadovoljstva u obavljanju stvari; osećanje potištenosti, depresije ili beznadežnosti; problemi sa zaspanjem ili spavanjem, ili previše spavanja; osećaj umora ili malo energije; loš apetit ili prejedanje; osećaj da ste neuspešni ili da ste izneverili sebe ili svoju porodicu; problemi sa koncentracijom na stvari; sporo se krećete ili govorite ili ste nemirni ili nemirni; misli da bi bilo bolje da ste mrtvi ili da se na neki način povredite. Depresija je definisana kao rezultat od 10 ili više.
Poboljšanje depresije je definisano kao smanjenje od 6 poena ili više u PHK-9 skoru i bez pogoršanja anksioznosti (definisano kao povećanje od 4 poena ili više na skali generalizovanog anksioznog poremećaja) između početka i kraja lečenja. Anksioznost je uključena u definiciju tako da se ishod terapije nije smatrao dobrim ako se depresija poboljšala, ali se anksioznost pogoršala.
Pacijenti su praćeni zbog novonastalih kardiovaskularnih bolesti svih uzroka, koronarne bolesti srca, moždanog udara i mortaliteta od svih uzroka. Praćenje je počelo 365 dana nakon poslednje terapijske sesije, a oni sa kardiovaskularnim događajem tokom ovog perioda bili su isključeni da bi se smanjila verovatnoća da je prethodno nedijagnostikovana bolest uzrok depresije.
Tokom srednjeg praćenja od 3,1 godine, simptomi depresije su se poboljšali kod 373.623 (59%) učesnika i nisu se poboljšali kod 263.332 (41%). Bilo je 49.803 kardiovaskularnih događaja, a umrlo je 14.125 učesnika.
Poboljšanje depresije je bilo povezano sa 12%, 11%, 12% i 19% manjim rizikom od bilo koje kardiovaskularne bolesti, koronarne bolesti srca, moždanog udara i mortaliteta od svih uzroka, respektivno, u odnosu na bez poboljšanja. Analize su prilagođene karakteristikama koje bi mogle uticati na odnose kao što su starost, etnička pripadnost, pol, socioekonomska deprivacija i druga zdravstvena stanja.
Sve asocijacije su bile jača kod 45 do 60 godina starosti, kod kojih je poboljšanje depresije bilo povezano sa 15% padom rizika od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa bez poboljšanja; Ekvivalentna cifra za tih 60 i više godina bila je 6%. Pored toga, osobe od 45 do 60 godina sa poboljšanom depresijom imale su 22% smanjenu verovatnoću smrti tokom praćenja u poređenju sa nedostatkom poboljšanja, dok su oni od 60 i više godina imali smanjenje od 15%.
El Baou je rekao: „Nalazi su u skladu sa prethodnim istraživanjima koja sugerišu da su intervencije za modifikaciju faktora rizika za kardiovaskularne bolesti efikasnije u mlađoj dobi. Ovo naglašava vrednost ranog dobijanja pomoći kako bi se dobila najveća korist.“
Autori su primetili da rezultati ne dokazuju definitivno da je smanjenje kardiovaskularnih bolesti uzrokovano ublažavanjem depresije. Pored toga, nedostajali su podaci o načinima života kao što su pušenje i neaktivnost koji bi mogli povećati podložnost kardiovaskularnim bolestima i ograničiti efekat psihološkog tretmana.
El Baou je rekao: „Naši nalazi naglašavaju važnost da psihološki tretmani budu dostupniji i dostupniji za poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Ovo je posebno relevantno za određene grupe koje se suočavaju sa preprekama u pristupu psihološkim terapijama i imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Saradnja sistemi nege u kojima specijalisti iz obe discipline rade zajedno mogu biti jedan od načina da se tretman učini dostupnijim i da se generalno postignu bolji rezultati.“
