U poslednjih 100 godina, razlike u visini između muškaraca i žena su se značajno povećale. Muškarci su rasli dvostruko brže od žena, posebno u razvijenim zemljama. Istraživanje pokazuje da su bolji životni uslovi ključni faktor za rast.
Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, visina i težina muškaraca su u prošlom veku rasli brže nego kod žena, posebno u bogatim regionima. Razlozi za to uključuju poboljšane životne uslove, zdravstvenu zaštitu i ishranu. U siromašnijim zemljama, visina oba pola ostaje slična i niža.
Holandija se izdvaja kao zemlja sa najvišim muškarcima, prosečne visine 183,8 centimetara, dok žene imaju prosečnu visinu od 170,4 centimetra. Crna Gora zauzima drugo mesto, sa prosečnom visinom muškaraca od 183 i žena od 170 centimetara. U prvih deset su i Bosna i Hercegovina i Srbija, dok je Hrvatska na 13. mestu.
Najniži muškarci na svetu žive u Istočnom Timoru, prosečne visine 160,1 centimetar, dok su najniže žene u Gvatemali sa 150,9 centimetara. Iako se bogatije zemlje povezuju sa višom visinom, to nije uvek slučaj, jer faktori poput ishrane i životnog standarda čine samo deo varijabilnosti.
Genetika igra ključnu ulogu u visini, sa oko 80% visine određenim genima. Određeni geni produžavaju fazu rasta kostiju kod muškaraca, dok hormonalne razlike utiču na rast devojčica i dečaka. Žene ranije ulaze u pubertet, što skraćuje njihov rast.
Seksualna selekcija takođe igra značajnu ulogu, jer žene često preferiraju više muškarce. U mnogim delovima sveta, devojčice su lošije hranjene, što može uticati na njihov rast. Poboljšani životni uslovi jače utiču na muškarce nego na žene, jer muška tela efikasnije koriste hranljive materije za rast.
Iako visina donosi prednosti, visoki muškarci češće pate od zdravstvenih problema. Nakon 30. godine, ljudi počinju da gube visinu, što je povezano sa smanjenjem tečnosti u telu. Pravilno sedenje i vežbe mogu pomoći u usporavanju ovog procesa.
