Tinejdžeri koji su se suočili sa visokim nivoom emocionalnih i višedimenzionalnih nedaća u svojim ranim godinama su u najvećem riziku od izazova mentalnog zdravlja, otkrila je sveobuhvatna 15-godišnja studija.
Ovi tinejdžeri takođe pokazuju značajne razlike u moždanoj aktivnosti u vezi sa obradom emocija, prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu objavljenom u JAMA Netvork Open.
Studija je pratila preko 4.000 mladih od rođenja do 15. godine, ispitujući kako niz nedaća u detinjstvu – kao što su maltretiranje, nasilje u porodici i depresija kod majke – utiču na kasnije mentalno zdravlje i funkciju mozga.
Nalazi su pokazali da su mladi izloženi visokim nivoima nevolja u više konteksta (kuća, porodica, komšiluk) pretrpeli lošije ishode mentalnog zdravlja i izmenjenu funkciju mozga. Značajno je da samo majčinska depresija može proizvesti slične negativne efekte, čak i kada su druge nedaće bile samo umerene.
Koristeći metod grupisanja, istraživači su identifikovali četiri profila nedaća u detinjstvu:
„Nepoželjna iskustva iz detinjstva koja se dešavaju u kući i van nje smatraju se prožimajućim faktorima rizika za loše zdravlje“, rekao je Kristofer Monk, profesor psihologije i psihijatrije i profesor istraživanja na Institutu za društvena istraživanja U-M.
„Međutim, postoje važne varijacije u nepovoljnim okruženjima kojima su deca izložena. Dok su mnoge studije ispitivale uticaj štetnih iskustava, malo se zna o tome kako ove različite kombinacije nedaća mogu oblikovati mentalno zdravlje pojedinaca i funkciju mozga.“
Koristeći kombinaciju dve statističke tehnike — analize latentnog profila i grupne iterativne višestruke procene modela — istraživači su uspeli da odrede kako različite nevolje, kao što je depresija kod majke, dovode do specifičnih ishoda mentalnog zdravlja i promena u funkciji mozga tokom adolescencije.
„Uticaj negativnih iskustava iz detinjstva, nažalost, može trajati godinama razvoja“, rekla je studentica U-M Felicia Hardi, sada postdoktorski saradnik na Univerzitetu Jejl. „Pojedinci u najvećem riziku od štete su oni koji odrastaju u sredinama sa mnogo različitih faktora rizika i oni sa roditeljima koji imaju loše mentalno zdravlje.
Prema Monku, Hardiju i njegovim kolegama, čak i u odsustvu visokog nivoa drugih vrsta nedaća, mladi koji odrastaju sa majkama sa depresijom pokazuju slične simptome mentalnog zdravlja i obrasce povezivanja mozga u vezi sa emocijama kao i oni mladi izloženi najvećim faktorima rizika. Ovo naglašava kritičan doprinos mentalnog zdravlja majke emocionalnom razvoju dece.
„Efikasne politike i intervencije treba da se pozabave višestrukim rizicima i da naglase podršku majkama u promovisanju dugoročnog mentalnog zdravlja mladih“, rekao je Hardi.
Istraživači nastavljaju da prate ove mlade u mladosti, omogućavajući budućim studijama da istraže dugoročne efekte ranih nedaća na zdravstvene ishode tokom života.
