Prema anketama, dve trećine javnosti kaže da je veoma ili donekle zabrinuto zbog toga što im je rečeno da imaju bolest – što je više nego za bilo koje drugo zdravstveno stanje, uključujući demenciju i srčani udar.
Anketa, koju je sproveo Public First u ime Univerziteta u Kembridžu među 2.000 odraslih Britanaca, naglašava zabrinutost koju ljudi imaju zbog dijagnoze raka. To sugeriše da je kasna dijagnoza — prekasno za lečenje raka — najveća zabrinutost u odnosu na dijagnozu raka (70%), a zatim sledi uticaj na nečiju porodicu i one oko njih (52%).
Na pitanje koji transformativni razvoj bi želeli da vide u budućnosti – uključujući iskorenjivanje bolesti kao što je malarija, automobili koji se sami voze postaju uobičajeni i genetski modifikovani usevi koji nam omogućavaju da okončamo glad – 55% ispitanika je izabralo „mogućnost otkrivanja i lečenja rak dovoljno rano da niko ne umre od bolesti.“ Samo eliminisanje siromaštva je bilo blizu, sa 23% ispitanika.
Univerzitet u Kembridžu i njegov partner NHS fondacija Cambridge Universiti Hospitals (CUH) rade na izgradnji bolnice za istraživanje raka u Kembridžu, revolucionarnog novog tipa bolnice koja obećava da će promeniti priču o raku.
Specijalizovana ustanova za rak dovodi vodeće svetske naučnike u zidove nove NHS bolnice – po prvi put – da ranije otkriju rak i pacijentima isporuče personalizovanu zdravstvenu negu i precizne lekove protiv raka.
„Rak pogađa svakog drugog od nas i razumljivo izaziva strah kod pacijenata i njihovih porodica“, rekao je profesor Ričard Gilbertson, direktor Kembridž centra za istraživanje raka u Velikoj Britaniji na Univerzitetu i vodeći istraživač u bolnici za istraživanje raka u Kembridžu. „Ljudi su zabrinuti da tretmani neće uspeti ili da će nuspojave biti strašne, ali i šta će njihova dijagnoza značiti za njihovu porodicu.
„U Kembridžu verujemo da je moguće zamisliti svet u kome više nema straha od raka. To je ambiciozan cilj za koji mi – zajedno sa mnogim drugim istraživačima širom sveta – naporno radimo na ostvarenju.
Kada su upitani šta bi ih najviše zabrinjavalo kada bi dobili dijagnozu karcinoma, najčešće odabrana zabrinutost je bila da će rak biti otkriven prekasno za lečenje (70%). Oko 52% ispitanika bilo je zabrinuto zbog uticaja na njihovu porodicu ili one oko njih, 41% zbog dobijanja pravog tretmana, a 36% zbog neželjenih efekata tretmana.
Na pitanje šta bi ih manje plašilo da će im dijagnostikovati rak, 61% je odgovorilo: „Znajući da je oblik raka koji imam izlečiv“. Ističući još jednom važnost ranog otkrivanja, više od polovine ispitanika (51%) je reklo: „Znajući da smo bolji u otkrivanju raka dovoljno rano za lečenje“.
„Ishodi se mogu potpuno promeniti – bolje preživljavanje i manje invazivni tretmani – ako se rak dijagnostikuje dovoljno rano“, rekla je profesorka Rebeka Ficdžerald, direktorka Instituta za rani rak Li Ka Šing na Univerzitetu u Kembridžu.
„Zbog toga je naš fokus sada na razumevanju raka u njegovoj najranijoj fazi – godinama pre nego što će pojedinac razviti bilo kakve simptome. Na taj način, možda je čak moguće sprečiti bolest ili bar uhvatiti je.“ kada se može lako lečiti“.
Saznanje da mnogo ljudi — uključujući organizacije kao što je Univerzitet u Kembridžu — istražuje kako sprečavamo, dijagnostikujemo i lečimo rak je ohrabrujuće, pokazuje anketa.
Trećina ispitanika (32%) rekla je da bi se time manje plašili dijagnoze raka. A 43% ispitanika veruje da će istraživanje raka na univerzitetima imati veliki uticaj na smanjenje smrtnosti od raka (iako nije iznenađujuće, 64% smatra da će najveći uticaj na smanjenje smrti od raka imati smanjenje vremena čekanja NHS).
Profesorka Debora Prentice, prorektorka Univerziteta u Kembridžu, rekla je: „Kembridž zaista vodi put ka transformaciji našeg razumevanja raka i načina na koji ga možemo sprečiti i lečiti.
„Ovaj briljantan rad će spasiti i transformisati živote na lokalnom, nacionalnom i širom sveta, kao što je sposobnost da se sekvencionira DNK tumora na brzinu sve do razvoja revolucionarnih novih lekova protiv raka kao što je olaparib. To je vodeći svetski posao koji me čini izuzetno ponosan.“
Javnost je pitana za njihov stav o upotrebi veštačke inteligencije (AI) za poboljšanje dijagnoze i lečenja raka. Ogromna većina je bila za njegovu primenu, a samo 8% je reklo da ne bi trebalo da koristimo veštačku inteligenciju za dijagnozu i lečenje raka. Nekih 55% smatra da je prihvatljivo koristiti veštačku inteligenciju da ubrza istraživanje novih tretmana, 47% da pomogne lekaru da dijagnostikuje njihov rak i 41% da pomogne svom lekaru da odluči koji tretman bi bio najbolji.
Na Univerzitetu u Kembridžu, naučnici razvijaju AI alate sa potencijalom da transformišu tretmane raka, ubrzavanjem dijagnoze, personalizacijom terapije i smanjenjem troškova.
Kao deo ovog rada, istraživači koriste veštačku inteligenciju da predvide kako će pacijenti reagovati na određeni tretman pre nego što ga prime, omogućiti im da počnu ranije lečenje, ciljaju rakove koji se teško leče i omogućavaju skrining karcinoma koji bi u ovom trenutku inače biti izuzetno skup.
Kada se pokaže sa brojnim neželjenim budućim događajima, dijagnoza raka je bila na drugom mestu nakon smrti bliskog rođaka u smislu da je najviše zabrinjavajuća (64% naspram 72%) — veća od nuklearnog rata (56%), terorizma (53%) ) i žrtva zločina (52%).
Iznenađujuće je da su starije starosne grupe imale znatno manje šanse da kažu da su „veoma zabrinute“ zbog raka u poređenju sa mlađim starosnim grupama – 14% starijih od 65 godina u poređenju sa 26% starijih od 18-24 godine i 29% osoba od 25-34 godine.
Univerzitet u Kembridžu pokreće jednomesečni fokus na istraživanje raka, uključujući pogled na novu bolnicu, upoznavanje sa istraživačima koji istražuju najranije faze raka, otkrivanje kako veštačka inteligencija pomaže u borbi protiv bolesti i upoznavanje sa nekim od pacijenti koji igraju ključnu ulogu u revolucionarnim istraživanjima raka.
