Tokom poslednjih dvadeset godina, zabeležen je značajan porast slučajeva raka grla na zapadu, što je dovelo do naziva „epidemija“. Ovaj trend je rezultat sve većeg broja obolelih od specifične vrste raka grla poznate kao orofarinksalni rak, koji zahvata područje krajnika i zadnjeg dela grla.
Glavni uzročnik orofarinksalnog karcinoma je humani papiloma virus (HPV), koji je takođe odgovoran za razvoj raka grlića materice. Zanimljivo je da je rak orofarinksa postao češći od raka grlića materice u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.
HPV se širi putem seksualnog kontakta, pri čemu je broj seksualnih partnera tokom života, posebno u kontekstu oralnog seksa, glavni faktor rizika za razvoj ovog oblika raka. Studije o ponašanju pokazuju da je praktikovanje oralnog seksa veoma rasprostranjeno u nekim zemljama, kao što je i potvrđeno istraživanjem sprovedenim u Velikoj Britaniji.
Iako veliki broj ljudi praktikuje oralni seks, samo mali deo njih razvije rak orofarinksa, a razlozi za to još uvek nisu potpuno jasni. Preovlađujuća teorija sugeriše da većina ljudi uspešno eliminše HPV infekcije, dok mali broj pojedinaca zbog specifičnosti svog imunološkog sistema nije u mogućnosti da se oslobodi infekcije.
U tim slučajevima, virus se nastavlja razmnožavati i vremenom se integriše u DNK domaćina, što može dovesti do razvoja kancerogenih promena u ćelijama. Sprovođenje vakcinacije protiv HPV-a kod mladih devojaka pokazalo se kao efikasan metod za prevenciju raka grlića materice, a postoje naznake da bi isti pristup mogao biti koristan i u prevenciji HPV infekcija u usnoj šupljini.
Dokazi sugerišu da su dečaci takođe zaštićeni u zemljama gde je vakcinacija devojčica široko prihvaćena, što bi moglo značajno doprineti smanjenju slučajeva raka orofarinksa u budućnosti. Međutim, važno je da visok procenat vakcinacije bude održan kako bi se postigao optimalan nivo zaštite.
Otežavajući faktor u ovom procesu predstavlja otpor prema vakcinaciji koji se javlja u određenim populacijama, bilo zbog strahova u vezi sa bezbednošću vakcine, nedostatka informacija ili zabrinutosti oko mogućeg podsticanja rizičnog seksualnog ponašanja.
Istraživanja su takođe pokazala da neke mlade osobe, u nastojanju da izbegnu penetrativni seks, mogu zameniti ovaj oblik aktivnosti oralnim seksom. Pandemija koronavirusa dodatno je otežala situaciju, posebno u pogledu pristupa obrazovnim programima o vakcinaciji i povećanja skepticizma prema vakcinama u širem društvenom kontekstu.
Kao i u svim pitanjima koja se tiču populacije i ponašanja, situacija je kompleksna i zahteva sveobuhvatan pristup. Naučna istraživanja i obrazovanje ključni su faktori u borbi protiv ovog zdravstvenog problema.
