Politika zapošljavanja u vezi sa menstrualnim odsustvom omogućava zaposlenima koji imaju bolne simptome ili bolesti u vezi sa menstrualnim ciklusom, kao što su dismenoreja (bolne menstruacije) i menoragija (teško krvarenje) da uzmu slobodno vreme.
Tradicionalno, ove politike su bile specifične za pol, usmjerene na žene ili žene. Međutim, neke kompanije su počele da proširuju svoj jezik na „ljude sa matericama“ ili „zaposlene sa menstruacijom“. Ova promena je značajna, jer istraživanja pokazuju da politike zapošljavanja specifične za pol potkopavaju rodnu ravnopravnost na poslu.
Iz sličnog razloga, koristiću termine „menstruatori“ i „ljudi koji imaju menstruaciju“ u ovom članku, jer je jezik ključni signal uključivanja i isključivanja.
Da bi menstrualne politike dekonstruisale, a ne produžile društvene nejednakosti, potreban je intersekcionalni pristup. Ovo uključuje izazovne pretpostavke o menstruaciji, kao što je ideja da je to isključivo tema koja utiče na cisrodne žene, kada takođe utiče na rodno različite ljude.
Iako je važno razbiti mit da sve menstruacije doživljavaju bolne menstrualne simptome ili srodne bolesti, ova pitanja su i dalje razlog za zabrinutost na radnom mestu.
Nedavna studija u Španiji pokazala je da 72,6 odsto učesnika navodi da ima menstrualni bol. Od njih, 34,3 odsto je izjavilo da bi razmotrilo korišćenje menstrualnog odsustva kako bi ublažilo svoju nelagodnost. Ipak, samo 17,3 odsto je zaista zatražilo odmor zbog straha od profesionalnih posledica.
Ovi rezultati pokazuju hitnu potrebu za implementacijom mehanizama koji sprečavaju poslodavce, menadžere i kolege da diskriminišu zaposlene koji koriste ili pokušavaju da iskoriste odsustvo. Oni takođe ukazuju na očekivanu stopu prihvatanja politike — koja je generalno niska.
S obzirom na to da ljudi provode značajnu količinu vremena na poslu, moramo da preispitamo kako da na najbolji način podržimo radnice koje imaju menstruaciju — i uopšte radnike. Moje nedavno istraživanje je ispitalo najave o politici menstrualnog odsustva kompanija iz pet zemalja: Australije, Kanade, Indije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država.
Menstrualno odsustvo je tema koja izaziva podele među istraživačima. Dok su neki zabrinuti da menstrualno odsustvo ometa napore za rodnu ravnopravnost, drugi tvrde da je to korisno za osobe koje imaju menstruaciju.
Moje najnovije istraživanje bavi se ovim debatama ispitujući najave politike o menstrualnom odsustvu kompanija širom sveta. Napravio sam tematsku analizu, što znači da sam tražio ponavljajuće i smislene teme u najavama.
Otkrio sam da bi menstruacijsko odsustvo moglo podržati menstrualno zdravlje i povećati snagu radnika. Ipak, to bi takođe moglo da ojača hetero-seksistička uverenja i odgovornost pojedinca da „prikladno“ upravlja menstruacijom. Ovo je duboko zabrinjavajuće, a ovi nalazi su me naveli da zaključim da samo menstruacijsko odsustvo ne može zadovoljiti šire potrebe radnica koje imaju menstruaciju.
Ovde dolazi politika fleksibilnosti menstruacije.
Prvi put koji je skovala istraživačica Lara Oven, menstrualna fleksibilnost je krovni termin koji se odnosi na skup međusobno povezanih politika i praksi zapošljavanja koje podržavaju radnice koje imaju menstruaciju.
Tradicionalni oblici menstrualnog odsustva potiskuju žene sa radnog mesta tokom menstruacije. Ovo održava menstrualnu stigmu i onemogućava napore za rodnu ravnopravnost. Politike menstrualne fleksibilnosti, s druge strane, bave se osnovnim uzrocima zašto, uprkos tome što polovina populacije ima menstruaciju, menstruacija ostaje tabu, sramotna i tajna.
Odsustvo sa radnog mesta i dalje je važan aspekt politike menstrualnog ciklusa. Za one koji moraju da posete lekare i specijaliste da bi podržali svoje menstrualno zdravlje, slobodno vreme je nesumnjivo važno. Međutim, podrška menstrualnom zdravlju može imati i druge oblike.
Moje istraživanje je pokazalo da neke kompanije dozvoljavaju menstruatorima da rade od kuće ili na mirnijim lokacijama. Drugi nude značajno zdravstveno osiguranje, impresivne osnovne plate i povezane progresivne politike koje podržavaju menstrualno zdravlje. Neki proširuju svoje politike tako da pokriju pojedince koji doživljavaju uznemirujuće simptome menopauze i pobačaj.
Da bi menstrualne politike imale pozitivan uticaj na živote menstruatora, one takođe moraju da se pozabave strukturalnim problemima kao što su rodna nejednakost i patrijarhat.
Shodno tome, ove politike moraju biti podržane obrazovanjem koje normalizuje menstruaciju kao redovnu biološku funkciju bez njenog medikalizacije.
Ove politike treba da izazovu društveni pritisak da se prikrije menstrualni status, kao što je sprečavanje „curenja“ i skrivanje menstrualnih proizvoda od očiju. Obrazovanje takođe mora definisati menstrualnu stigmu kao simptom rodne nejednakosti.
Najvažnije je da ove politike ne smeju da zahtevaju od radnika da ispune određene kriterijume ili da se kvalifikuju za menstrualno odsustvo. Kvalifikacione prakse su nehumane i za žaljenje, a istraživanja pokazuju da ove prakse doprinose rodnoj nejednakosti i smanjuju verovatnoću da će menstruacije koristiti odsustvo koje imaju s pravom.
Još ne znamo kako politike menstrualne fleksibilnosti funkcionišu u praksi ili u različitim kulturnim kontekstima. Ipak, postoji razlog za optimizam—ako se ove politike dosledno prate i poboljšavaju, mogle bi da ponude pravično rešenje na poslu.
Logika menstrualne fleksibilnosti je uzbudljiva; izaziva nas da radikalno restrukturiramo radna mesta kako bismo podržali dobrobit radnika. Ako se radnici podstiču da koriste najmirnije delove na radnom mestu tokom menstruacije, šta nam to govori o tome koliko efikasno radna mesta uopšte zadovoljavaju potrebe zaposlenih? Odgovor: sugeriše da radni prostori obično nisu dizajnirani imajući na umu dobrobit zaposlenih.
Ove kritike stvaraju mogućnosti za zagovaranje radikalne transformacije i fizičkog restrukturiranja radnih mesta. Da ne spominjemo, takvi napori bi poboljšali dobrobit svih zaposlenih, a ne samo onih koji imaju menstruaciju.
Ukratko, menstrualna fleksibilnost ima potencijal da bude moćna feministička intervencija na radnom mestu. Međutim, potrebno je kontinuirano ispitivanje da bi se osigurao uspeh. To znači da naučnici i treće strane moraju nastaviti da analiziraju ove politike, a kompanije moraju biti odgovorne za njih.
Menstrualna fleksibilnost otvara nova vrata, ali moramo osigurati da ove politike zaista pomažu ljudima da napreduju na radnom mjestu.
