Rad u smenama i dugo radno vreme značajno povećavaju šanse za prevremeni porođaj, pokazalo je istraživanje Univerziteta Monaš.
Istraživači kažu da iako nalazi izazivaju zabrinutost, većina radnih uloga može biti modifikovana kako bi se smanjio rizik.
Objavljen u Public Health Revievs, sistematski pregled i meta-analiza 37 studija iz 21 zemlje istraživali su vezu između rizika fizičkog posla i prevremenog porođaja pre 37 nedelja.
Studija je otkrila da su trudnice koje su radile duge sate, rad u smenama, fizički zahtevne poslove ili na poslovima koji su ih izlagali vibracijama celog tela, bile u povećanom riziku od prevremenog porođaja.
Među zaposlenim ženama, rizik je bio 63 odsto veći za žene čiji poslovi uključuju smenski rad. Bio je 44 odsto veći za žene koje su radile više od 40 sati nedeljno od onih koje su radile manje od 40 sati.
Pregled je takođe pronašao umerene dokaze koji se ne mogu kvantificirati da su poslovi koji uključuju veliki fizički napor ili vibracije celog tela povezani sa prevremenim porođajem.
Nije bilo dokaza o povećanom riziku za žene koje su dugo stajale na poslu ili čiji su poslovi zahtevali dizanje teških tereta, definisano kao podizanje više od 5 kg odjednom ili više od 50 kg tokom dana.
Prvi autor i dr. student Haimanot Abebe Adane, rekao je da je ovo prvi pregled koji procenjuje tako širok spektar zahteva za fizičkim poslom.
G. Adane, sa Škole za javno zdravlje i preventivnu medicinu Univerziteta Monash, istraživačka grupa za zdrav radni život, rekao je da je studija pružila informacije koje bi se mogle koristiti za sprečavanje prevremenog porođaja i njegovih komplikacija.
„Ova studija je važna jer je prevremeni porođaj povezan sa zdravstvenim komplikacijama za decu kao što su dijabetes, hipertenzija, bolesti pluća i srca kasnije u odraslom dobu“, rekao je on.
Stopa prevremenog rađanja kreće se od pet do 18 procenata u 184 zemlje. Procenjuje se da se svake godine širom sveta dogodi 15 miliona prevremenih porođaja, sa 1,1 milion smrti novorođenčadi kao rezultat.
Koautor studije, profesor Univerziteta Monaš Aleks Koli, rekao je da to ima važne implikacije i za trudnice i za njihove poslodavce.
„Znamo da je rad generalno dobar za zdravlje. Ne sugerišemo da trudnice ne bi trebalo da rade“, rekao je on.
„Ova studija pokazuje da poslodavci trudnica treba da razmotre modifikaciju poslova koji imaju teške fizičke zahteve. Većina poslova se može modifikovati na neki način kako bi se smanjila izloženost fizičkim zadacima.
„Takođe je važno da su trudnice koje rade na fizički zahtevnim poslovima svesne ovih nalaza. Iako je posao svakoga drugačiji, nadamo se da studija može podržati razgovore između poslodavaca i trudnica o načinima smanjenja rizika“, rekao je on.
Više od tri četvrtine žena u Australiji radi tokom svog reproduktivnog doba, što je brojka koja raste poslednjih godina kako sve više žena ulazi u radnu snagu.
„Kako se povećava broj australijskih žena u radnoj snazi, tako se povećava i broj žena na fizički zahtevnim poslovima. Potrebna nam je politika i procedure na radnom mestu koje balansiraju ove rizike, a da pritom ne ograničavaju učešće žena u radnoj snazi“, rekao je profesor Koli.
Autori su pozvali na više istraživanja o rizicima i potencijalnim akcijama, uključujući i Australiju.
„Pronašli smo jednu studiju u Australiji, a ta studija je objavila podatke prikupljene prošlog veka. Poslovi su se značajno promenili u poslednjih 20 godina i potrebni su nam najnoviji dokazi da bismo razvili efikasnu politiku radnog mesta“, rekao je gospodin Adane.
