Zdravstvene službe treba da nauče pacijente sa poremećajima u ishrani psihosocijalnim veštinama kako bi pomogle većem broju ljudi da se oporave i izbegnu recidiv, kaže stručnjak.
Anoreksija, bulimija i drugi problemi u ishrani pogađaju milione ljudi, a specijalista za poremećaje u ishrani Betani Krouli upozorava da se poremećaji u ishrani često pogrešno shvataju. Ona sugeriše da je potreban integrisaniji pristup lečenju ljudi, da se fokusira na celu osobu, a ne samo na poremećenu ishranu.
Utišavanje negativnih misli, učenje da se nosite sa emocionalnim okidačima i praktikovanje samosaosećanja su među devet ključnih veština koje je terapeut naveo u novoj knjizi.
„Integrativni pristup lečenju poremećaja u ishrani“ ima za cilj da demistifikuje složenost i nijanse poremećene ishrane. Namera je takođe da se pomogne pacijentima da razumeju svoje misli, osećanja i ponašanja.
Procenjuje se da je svake godine u SAD 30 miliona ljudi pogođeno poremećajima u ishrani, uključujući anoreksiju, bulimiju i prejedanje, a svaka 62 minuta neko umre kao direktan rezultat.
Stopa relapsa je visoka među onima koji traže lečenje.
Autorka kaže da je poremećaje u ishrani teško lečiti jer je sve metafora, a jedna od ključnih veština za oporavak je razumevanje značenja hrane i jela. Kesa čipsa, dodaje ona, može da posluži kao simbol ljubavi i zamena za zagrljaj.
Osetljivost na odbacivanje, opsesivne misli i kompenzatorno ponašanje kao što je samo jedenje posle vežbanja su među mnogim znacima upozorenja – ili crvenim zastavicama – za mogući poremećaj u ishrani, upozorava Krouli. Učenje pacijenata da koriste svoj autentični „glas“ ključno je za oporavak, sugeriše Krouli, i učenje da utiša negativne misli.
Ona takođe kaže da se ljudi sa poremećajima u ishrani često bore sa svakodnevnim životom i odnosima kao što su društvene situacije, a još jedna ključna veština je razumevanje stilova vezanosti i potreba za razvojem zdravijeg odnosa.
Druge veštine uključuju ljude koji menjaju priču ili naraciju koju ponavljaju godinama. Krouli kaže da neki ljudi svoj poremećaj u ishrani smatraju najboljim prijateljem.
„Ono što je potrebno“, kaže ona, „je da nauče da napuste svoje kruto razmišljanje i uverenje da ne mogu da promene negativnu situaciju, čak i kada su prilike za to dostupne“.
Kroulijev savet je zasnovan na multimodalnoj terapiji (MMT), terapiji zasnovanoj na dokazima koja istražuje biološke, psihološke i socijalne aspekte zašto neko razvija poremećaj u ishrani. MMT koristi nekoliko terapijskih tehnika odjednom, umesto jedne same, što može značiti da se osnovni faktori zanemaruju.
Krouli, koji ima 20 godina iskustva u lečenju poremećaja u ishrani, kaže da terapeuti treba da razviju bolje razumevanje borbe pacijenata od trenutka kada uđu na lečenje do otpusta.
Pacijentima je dat okvir koji mogu koristiti za kultivisanje veština neophodnih za pozitivan oporavak.
Ona kaže: „Psihoedukacija je suštinski deo moje metode u lečenju poremećaja u ishrani. Pomaganje klijentima da shvate kako su njihove misli, ponašanja, osećanja i percepcije povezani sa njihovim problemima u ishrani i nezadovoljstvom telom je kamen temeljac za efikasnost mog pristupa. .
„Na primer, ljudi koji se bore sa ishranom često imaju poteškoća da postavljaju pitanja kada stvari nemaju smisla, što može biti zbog njihove anksioznosti ili potrebe za kontrolom. Ako ne postavljaju pitanja, kako mogu očekivati da će biti bolje Naš posao je da im pomognemo da razjasne svoje probleme, kako bi na kraju mogli da postavljaju prava pitanja — a zatim bolje prate i vežbaju veštine potrebne za oporavak od poremećaja u ishrani.“
Knjiga takođe savetuje da terapeuti koriste skalu fizičke i emocionalne energije kako bi pomogli pacijentima da identifikuju signale tela za odmor. Manji broj znači da je osoba fizički i emocionalno umorna i da treba postupiti u skladu sa tim.
Štaviše, knjiga pruža detalje o tome kako pacijenti mogu da identifikuju svoje emocionalne okidače – svoj prozor tolerancije za emocionalnu nelagodnost. Gornja granica je hiperpobuđenost, kao što je uznemirenost, a donja granica hipo-pobuđenost, kao što je osećaj beznađa.
