Telesni dismorfni poremećaj (BDD) je iscrpljujuća mentalna bolest koju karakteriše opsesivna preokupacija uočenim nedostacima u fizičkom izgledu. Pacijenti sa BDD često imaju iskrivljenu sliku o sebi, nametljive misli i kompulzivna ponašanja koja značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života. Sadašnje terapije imaju ograničenu efikasnost, ostavljajući mnoge bolesnike bez olakšanja.
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta Kolumbija i objavljena u časopisi Psihodelici pruža nadu otkrivanjem kako psihodelični lek psilocibin, aktivni sastojak u „magijskim pečurkama“, može da preokrene povezanost moždanih kola, potencijalno pomažući u lečenju ovog iscrpljujućeg poremećaja. Rad je naslovljen „Pojedinačna doza psilocibina menja funkcionalne mreže stanja mirovanja kod pacijenata sa telesnim dismorfnim poremećajem“.
U pilot ispitivanju, osam odraslih osoba sa umerenim do teškim BDD koje nisu reagovale na standardne tretmane dobilo je jednu oralnu dozu psilocibina od 25 mg u okruženju podrške. Koristeći najsavremeniju funkcionalnu MRI tehnologiju, naučnici su skenirali mozak učesnika dan pre i jedan dan posle sesije psilocibina. Zatim su primenjene sofisticirane tehnike analize obrazaca za mapiranje promena u povezivanju moždane mreže i povezivanje sa kasnijim kliničkim ishodima.
Rezultati su bili upečatljivi: Samo jedan dan nakon primene psilocibina, pacijenti su pokazali povećanu povezanost kako unutar mreže koja upravlja izvršnim funkcijama, tako i između ove mreže i drugih uključenih u obradu emocionalno istaknutih stimulusa i samoreferencijalnog razmišljanja. Primetno je da su oni koji su pokazali najveće jačanje ovih neuronskih veza takođe doživeli najviše poboljšanja simptoma BDD nedelju dana kasnije.
Iako su preliminarni, nalazi su u skladu sa sve većim brojem dokaza koji ukazuju na to da psihodelična jedinjenja poput psilocibina mogu promovisati mentalno zdravlje povećavajući kapacitet mozga za fleksibilnost i integraciju. Olakšavajući komunikaciju unutar i između moždanih mreža koje su često disregulisane kod psihijatrijskih poremećaja, psilocibin može pomoći u obnavljanju prilagodljivijeg kognitivnog i emocionalnog funkcionisanja.
Kao prva studija psilocibina u populaciji BDD, ispitivanje je bilo malo i nije imala placebo kontrolu. Istraživači upozoravaju da su potrebne veće, placebom kontrolisane studije kako bi se potvrdila efikasnost i trajnost lečenja. Ipak, otkriveni čvrsti odnosi između mozga i ponašanja predstavljaju dobar znak za tekući razvoj terapije psilocibinom.
