Prvi svetski propisi za borbu protiv sedentarnog ponašanja dece u Kini pokazuju globalno obećanje

Prvi svetski propisi za borbu protiv sedentarnog ponašanja dece u Kini pokazuju globalno obećanje

Pionirske mere za borbu protiv sedentarnog ponašanja dece u Kini pokazale su se efikasnim, prema novom istraživanju.

Studija, koju je vodio Univerzitet u Bristolu, otkriva propise koje je nedavno uvela kineska vlada za smanjenje sedentarnog ponašanja školske dece ograničavanjem kompanija koje se bave onlajn igrama za ovu starosnu grupu, ograničavanjem količine domaćih zadataka koje nastavnici mogu da zadaju i smanjenjem broja privatnih škola. mogu obezbediti lekcije, značajno smanjiti ukupno vreme sedenja, kao i koliko dugo su proveli na različitim sedentarnim aktivnostima.

Mere su bile povezane sa 13,8% dnevnog pada u sedećem stanju, što znači više od tri četvrtine sata manje provedenog dnevno u ovom fizički neaktivnom režimu.

Nalazi, objavljeni danas u Međunarodnom časopisu za bihejvioralnu ishranu i fizičku aktivnost, imaju važne implikacije za buduće politike i mere koje imaju za cilj poboljšanje fizičkog i mentalnog blagostanja dece na globalnom nivou.

Vodeći autor dr Bai Li, iz Centra za vežbe, ishranu i zdravstvene nauke na Univerzitetskoj školi za političke studije, rekao je: „Rezultati su uzbudljivi jer ova vrsta regulatorne intervencije u više okruženja nikada ranije nije isprobana. Tradicionalno, deca a njihovi roditelji ili staratelji su vođeni obrazovanjem i ohrabreni da sami naprave promene u ponašanju, što zapravo nije funkcionisalo.

„Sa ovim regulatornim merama, teret je prebačen na kompanije za onlajn igre, škole i privatne kompanije za podučavanje da ih poštuju. Čini se da je ovaj veoma drugačiji pristup efikasniji, jer je usmeren na poboljšanje okruženja u kojem deca i adolescenti žive, podržavajući zdraviji način života“.

Tim istraživača u Velikoj Britaniji i Kini analizirao je pojedinačno usklađene podatke o nadzoru prikupljene od više od 7.000 učenika osnovnih i srednjih škola 2020. i 2021. godine, pre i nakon uvođenja propisa. Učesnici su regrutovani iz 31 urbanog ili ruralnog područja u 14 gradova u regionu Guangsi u južnoj Kini.

Tokom ovog perioda, statistika je pokazala da je prosečna količina vremena koje su učenici svakog dana provodili u sedećim aktivnostima smanjena za 46 minuta. Ovo je posebno bilo izraženo kod učenika u urbanim sredinama, u poređenju sa onima iz ruralnih sredina. Prosečno dnevno vreme gledanja ekrana — uključujući korišćenje mobilnih telefona, ručnih konzola za igre, tableta, televizora, konzola za igre povezane sa televizorima ili računarima — smanjeno je za 6,4% (10 minuta).

Takođe se pokazalo da je 20% veća verovatnoća da će učenici ispuniti preporuku za vreme ispred ekrana od manje od dva sata dnevno, koja se primenjuje u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD, nakon što su propisi primenjeni.

Nalazi su otkrili da su učenici u celini imali skoro tri (2,8) puta veće šanse da ispune preporuke kineske vlade o maksimalnoj količini vremena potrošenog na domaće zadatke. Ova verovatnoća se smanjivala sa godinama, pala je sa 3,6 puta kod dece osnovnih škola na 2,1 puta među srednjoškolcima.

Dr Li, koji vodi magistarski program za ishranu, fizičku aktivnost i javno zdravlje, rekao je: „Naši nalazi svakako sugerišu da su vladini propisi možda pomogli u smanjenju sedentarnog ponašanja među decom i mladima u ovom regionu Kine. Dalje potrebno je istraživanje da bi se procenilo da li takve intervencije imaju sličan uticaj u drugim regionima Kine i na međunarodnom nivou.“

Profesor Boid Svinburn, profesor globalnog zdravlja na Univerzitetu u Oklandu i ko-direktor Saradničkog centra Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za prevenciju gojaznosti na Univerzitetu Deakin u Melburnu, takođe bivši ko-predsjedavajući politike Svjetske federacije za gojaznost (VOF) Odeljak o prevenciji, rekao je: „Ovo je fascinantna studija jer se većina intervencija za smanjenje sedentarnog ponašanja oslanjala na obrazovne pristupe, a ne na regulatorne mere koje se ovde koriste.“

„Iako postizanje sličnih propisa u zemljama van Kine može biti izazov, uticaj propisa pokazuje koliko je sedentarno ponašanje osetljivo na preovlađujuće uslove i pravila životne sredine.