Prošle nedelje svet je svedočio istorijskom događaju kada su američki hirurzi prvi put uspešno transplantirali bubreg sa genski uređene svinje u živog čoveka. Ovaj pionirski postupak predstavlja značajan napredak u oblasti ksenotransplantacije, gde se organi, ćelije ili tkiva transplantiraju sa jedne vrste na drugu.
Izveštaji o ovom postupku izazvali su veliko interesovanje, jer svinje uređene genima obećavaju „neograničenu ponudu organa za transplantaciju“, prema rečima jednog izvršnog direktora biotehnologije. Ovo je posebno važno u svetlu sve veće potražnje za organima za transplantaciju širom sveta, dok lista čekanja za donorske organe neprekidno raste.
Međutim, uprkos oduševljenju ovim dostignućem, postoje i kritične prepreke za uspeh ovih procedura. Jedna od njih je odbacivanje organa od strane tela primaoca, dok je druga zabrinutost prenošenje životinjskih virusa na ljudsku populaciju.
U protekloj deceniji, nova tehnologija poznata kao CRISPR/Cas9, koja omogućava precizno uređivanje gena, obećala je da će ublažiti ove probleme. U ovom slučaju, CRISPR tehnologija korišćena je za uređivanje 69 gena kod svinje donora, kako bi se inaktivirali virusni geni, „humanizovala“ svinja ljudskim genima i eliminisali štetni svinjski geni.
Iako ovo predstavlja značajan korak napred, prethodna iskustva sa ksenotransplantacijom ukazuju na potrebu za oprezom. Nedavni slučajevi transplantacije svinjskih organa kod ljudi nisu imali dugoročne uspehe, pri čemu su oba pacijenta umrla u roku od nekoliko nedelja nakon zahvata.
Ipak, ova dostignuća otvaraju vrata novim mogućnostima u medicini. Ksenotransplantacija pomoću CRISPR tehnologije predstavlja jedan od mnogih primera kako bi uređivanje gena moglo revolucionirati medicinsku praksu u budućnosti.
Dok naučnici i regulatorne agencije nastavljaju da istražuju bezbednost i efikasnost ovih procedura, jedno je sigurno – svet medicinske nauke svakim danom postaje sve inovativniji i iznenađujući.
