Do nedavno se verovalo da je ljudski urin sterilan, ali su napredne tehnike kultivisanja i sekvenciranje DNK otkrili da bakterije i drugi mikrobi — kao što su virusi i gljivice — naseljavaju ljudsku bešiku i urinarni trakt, poznati pod zajedničkim imenom „urobiom“. Sada, u jednoj studiji među prvima te vrste, dr Tanja Sisojeva, vanredni profesor mikrobiologije na Univerzitetu Alabama u Hantsvilu (UAH), deo sistema Univerziteta Alabama, napravila je ovo istraživanje korak dalje, pokazujući da čak i u bešici dece postoji pedijatrijski urobiom na koji izgleda da utiču rani urološki događaji.
Rad je objavljen u časopisu Journal of Pediatric Urology.
„Malo se zna o urobiomu kod dece“, objašnjava Sisoeva. „Sada imamo retke podatke kao polje. Naša studija je pilot projekat koji ima za cilj da karakteriše urobiom dece kako bi se identifikovale asocijacije na osnovu istorije infekcije urinarnog trakta (UTI). Pokazujemo da starost, pol i infekcije urinarnog trakta utiču na urobiom sastav Ostali potencijalni faktori su upotreba antibiotika, obrezivanje, operacije i vezikoureteralni refluks, ali još nisu istraženi.
„Tražili smo razlike u mikrobnom sastavu, do nivoa vrste, kod dečaka i devojčica, kao iu istoriji UTI. Koristeći napredno sekvenciranje, dobili smo potpise bakterijske DNK u većini uzoraka, ali smo analizirali samo 61% uzoraka sa dostupnim sekvenciranje čitanja preko našeg rigoroznog praga da bismo dobili robusne podatke na nivou vrste.“
Projekat pokazuje da se raznovrsnost urobioma povećava sa godinama.
„Mokraćna bešika i urinarni trakt uopšte su se smatrali potpuno lišenim mikroba pre poslednje decenije, još na početku polja mikrobioma i nekih velikih projekata karakterizacije, kao što je Projekat humanog mikrobioma“, napominje istraživač. „Stoga, ova mikrobiomska niša, urobiom, je jedna od najmanje proučavanih. Slično kao kod odraslih, urobiomi su se razlikovali među pojedincima i varirali prema polu. Urobiom ženki je pokazao veću raznolikost, na primer. Pored toga, nekoliko vrsta je bilo značajno prezastupljeno u žene u poređenju sa muškarcima, naša studija ukazuje na vezu između smanjene ukupne raznolikosti urobioma i rekurentnih UTI kod dece.
„Mikrobiom“ je skup svih mikroba i njihovih gena koji prirodno žive na ili unutar ljudskog tela. Procenjuje se da je ljudsko telo kolonizovano sa 10-100 triliona mikrobnih ćelija koje sadrže 100 puta više gena nego ljudski genom. Iako su mikrobi toliko mali da je potreban mikroskop da bi se videli, oni značajno doprinose ljudskom zdravlju i dobrobiti.
Sisoeva izveštava da prikupljeni dokazi sugerišu prisustvo specifičnih mikroba i njihovo obilje može uticati na razvoj i napredovanje infekcija urinarnog trakta.
„Pokazalo se da je raznovrsnost urobioma indikativna ili promoviše efekat koji nazivamo ‘otpor na kolonizaciju'“, kaže istraživač. U stvari, komenzalne bakterije — bakterije koje borave u ili na čoveku bez štete po ljudsko zdravlje — ili korisni mikrobi zapravo štite nišu od invazije patogenih vrsta.
„Nadamo se da ćemo saznati više o urinarnom traktu i onda biti u mogućnosti da povežemo predispoziciju za UTI ili druga urološka stanja sa sastavom urobioma ili prisustvom mikroba markera. Zar ne bi bilo lepo da možemo da predvidimo i prilagodimo pre nego što se neki zdravstveni problem razvije bez potreba za invazivnom procedurom ili intervencijom sa lekovima?“
Sisoeva, zajedno sa svojim istraživačkim saradnicima, dr Lizom Karstens sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu, i dr Merilen Keli sa Univerziteta Djuk, nastaviće sa prikupljanjem uzoraka i analizama kako bi se pripremili za predstojeću prezentaciju svojih rezultata.
Rad istraživača UAH je takođe podržan dodatnom studijom. Laila Jeries, UAH alumna i sadašnji diplomirani student u laboratoriji Sisoeva, radila je na opsežnom pregledu ovog novonastalog polja pedijatrijskog urobioma koji se pojavio u časopisu Frontiers in Pediatrics. „Njen rad ističe napredak postignut u poslednje četiri godine i ukazuje na mnoga neproučena pitanja“, kaže Sisoeva.
Na primer, nepoznato je kako je urobiom u početku kolonizovan, kako se razvija tokom detinjstva i da li rani razvoj i promene urobioma mogu dovesti do predispozicije za ponavljajuće UTI.
„Trenutni konsenzus u polju ljudskog mikrobioma je da se novorođenče [urobiom] kolonizira tokom i odmah nakon rođenja“, zaključuje istraživač gledajući u budućnost svog rada. „Nastavićemo sa studijama urobioma kod dece i odraslih da bismo bolje okarakterisali razvoj urobioma tokom čitavog životnog veka, da bismo uključili studije veza između rekurentnih UTI i urobioma i da radimo na karakterizaciji tih urinarnih mikroba, kako bismo razumeli kako oni funkcionišu, pred nama je dug put“.
