Nova studija pokazuje da bebe stvaraju uspomene, ali se ne sećaju njih kasnije u životu. Istraživači su otkrili da hipokampus igra ključnu ulogu u ovom procesu. Iako su uspomene prisutne, one ostaju nedostupne tokom odrastanja.
Prve godine života su vreme intenzivnog učenja, ali se većina ljudi ne seća tih iskustava, fenomen poznat kao dečja amnezija. Nova studija objavljena u časopisu „Science“ istražuje kako bebe zaista stvaraju uspomene, ali ostaje pitanje zašto im je teško pristupiti kasnije. Profesor Nik Turk-Braun sa Univerziteta Jejl, glavni autor studije, ističe fascinaciju ovim misterijom.
Deca u uzrastu od godinu dana izvanredno uče, usvajajući jezik, hodajući i prepoznajući predmete. Ipak, nijedno od tih iskustava ne ostaje u sećanju. Sigmund Frojd je verovao da su rana sećanja potisnuta, dok savremene teorije ukazuju na hipokampus kao ključni deo mozga koji nije potpuno razvijen u ranom detinjstvu.
Naučnici su se oslanjali na prethodna istraživanja koja su pokazala da bebe, iako ne mogu verbalizovati svoja sećanja, duže gledaju poznate objekte. Nedavne studije su pokazale da se engrami, obrasci ćelija koji čuvaju uspomene, formiraju kod mladih pacova, ali postaju nedostupni tokom vremena.
Do sada je bilo teško posmatrati bebe koristeći funkcionalnu mašinu za magnetnu rezonancu (fMRI) zbog njihove nemirnosti. Tim Nika Turk-Brauna je koristio različite tehnike kako bi zadržao pažnju beba tokom skeniranja mozga. U eksperimentu je učestvovalo 26 beba, polovina mlađih i polovina starijih od godinu dana.
Bebama su prvo prikazane slike lica ili predmeta, a zatim su im pokazane ranije viđene slike zajedno sa novim. Istraživači su merili vreme koje su bebe provodile gledajući poznate slike, što im je pomoglo da razumeju njihovo pamćenje. Hipokampus je bio aktivan u kodiranju memorije kod 11 od 13 dece starije od godinu dana.
Turk-Braun zaključuje da bebe imaju sposobnost da kodiraju epizodna sećanja u hipokampusu od oko 12 meseci starosti. Istraživači su pohvalili eksperimentalni pristup, ali misterija o sudbini tih prvih sećanja ostaje. Turk-Braun planira novu studiju kako bi istražio prepoznavanje ranije viđenih slika kod beba i malih dece. Prvi rezultati sugerišu da se sećanja mogu održati do tri godine pre nego što izblede.
