Istraživači sa Univerziteta Edith Cowan (ECU) sproveli su istraživanje kako bi ispitali efekat snimanja kalcifikacije abdominalne aorte (AAC) na ponašanje vezano za ishranu, fizičku aktivnost i druge faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti kod starijih muškaraca i žena. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Kalcifikacija abdominalne aorte predstavlja meru uznapredovale vaskularne bolesti, a prisustvo kalcifikacija u aorti povezano je sa višim rizikom od srčanog i moždanog udara, naglasila je dr Simone Radaveli-Bagatini, postdoktorska istraživačica na ECU. U istraživanju je otkriveno da je kod oko 60% učesnika starosti 60-80 godina identifikovana kalcifikacija abdominalne aorte koristeći dostupne mašine za utvrđivanje gustine kostiju, bez potrebe za invazivnim testiranjem.
U okviru randomizovanog kliničkog ispitivanja, učesnici su podeljeni u dve grupe: jedna grupa je primila rezultate snimanja kalcifikacije abdominalne aorte uz edukativne resurse (interventna grupa), dok je kontrolna grupa dobila samo obrazovanje.
Edukativni materijali uključivali su knjižicu i video sa informacijama o kardiovaskularnim bolestima, preporukama za povećanje potrošnje voća i povrća, poboljšanje ishrane i povećanje fizičke aktivnosti. Dr Radaveli-Bagatini je istakla da je cilj bio da se poveća svest učesnika o njihovoj kalcifikaciji aorte i da se osnaže da preduzmu korake za smanjenje kardiovaskularnog rizika.
Iako su i interventna i kontrolna grupa pokazale povećanje potrošnje voća i povrća tokom 12 nedelja, nije bilo značajnih razlika između grupa u pogledu kvaliteta ishrane ili fizičke aktivnosti. Međutim, grupi koja je dobila informacije o kalcifikaciji abdominalne aorte zabeležena su poboljšanja u faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti, uključujući smanjenje ukupnog holesterola i holesterola lipoproteina niske gustine (loš holesterol).
Dr Džoš Luis, viši autor istraživanja, naglasio je da je sledeći korak istražiti da li pružanje rezultata kalcifikacije trbušne aorte, zajedno sa savetima o ishrani i životnim navikama, može dovesti do dugoročnih poboljšanja u kontroli kardiovaskularnih faktora rizika.
Gari Dženings, glavni medicinski savetnik Fondacije za srce, naglasio je važnost zdravih životnih navika u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. „Većina kardiovaskularnih faktora rizika može se sprečiti zdravim načinom života, koji uključuje zdravu ishranu, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine“, rekao je Dženings.
Fondacija za srce od 1959. godine ulaže u istraživanja kako bi saznala više o uzrocima, dijagnozi, lečenju i prevenciji srčanih bolesti, podržavajući ovo istraživanje kao deo svoje misije da pomogne u smanjenju stope smrtnosti od srčanih bolesti u Australiji.
