Ljudska bića su inherentno društvena. Mi napredujemo u vezi, komunikaciji i deljenim iskustvima, koji pomažu u oblikovanju naših identiteta i neguju osećaj pripadnosti.
Ipak, u sve digitalnijem svetu koji se brzo razvija, osećanje usamljenosti i društvene izolacije postalo je alarmantno uobičajeno.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je navela da su ova osećanja široko rasprostranjena. Oko 25 odsto starijih ljudi doživljava socijalnu izolaciju, a 5-15 odsto adolescenata oseća se usamljeno.
Ove brojke su važne jer su objavljene studije pokazale da su socijalna izolacija i usamljenost povezani sa povećanim rizikom od bolesti i smrti. Zaista, naša sopstvena studija, objavljena 2022. godine, otkrila je da socijalna izolacija kod starijih ljudi nosi 26 odsto povećan rizik od razvoja demencije. Takođe smo otkrili da je usamljenost povezana sa depresijom.
Želeli smo da nastavimo našu prethodnu studiju razumevanjem osnovnih bioloških procesa koji stoje iza ove veze između društvene izolacije i usamljenosti i zdravlja. Zašto je usamljenost toliko loša za naše telo i um?
Fokusirali smo se na proteomiku, proučavanje proteina. To je zato što znamo da proteini igraju ulogu u ekspresiji gena, procesu kojim se informacije kodirane u genu pretvaraju u biološku aktivnost. Proteini su takođe glavni izvor meta lekova za razvoj lekova.
U ovoj zajedničkoj studiji između Univerziteta Kembridž i Univerziteta Fudan, objavljenoj u Nature Human Behavior, koristili smo podatke od 42.062 učesnika iz UK Biobank i proučavali 2.920 proteina plazme.
Istraživali smo povezanost između proteina i samoprocenjene usamljenosti i društvene izolacije. Otkrili smo da je poznato da su proteini za koje je utvrđeno da su značajno povezani sa usamljenošću i društvenom izolacijom takođe umešani u upalu, kao i antivirusne i imune odgovore.
Konkretno, naša studija je sugerisala da usamljenost može dovesti do povećanja nivoa pet specifičnih proteina eksprimiranih u mozgu (poznatih kao GFRA1, ADM, FABP4, TNFRSF10A i ASGR1).
Drugim rečima, svi proteini koje smo identifikovali kao povezani sa usamljenošću bili su „pozitivno povezani“, što znači da ljudi koji se osećaju usamljeno imaju tendenciju da imaju veći nivo proteina u poređenju sa onima koji se ne osećaju usamljeno.
Takođe smo proučavali podatke koji su pratili zdravlje naših učesnika oko 14 godina. Ovo je pokazalo da je više od polovine proteina povezano sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom tipa 2, moždanim udarom i smrću.
Na osnovu naših otkrića, imati dobre društvene odnose i ne osećati se usamljeno može unaprediti zdravlje smanjenjem nivoa određenih štetnih proteina. Međutim, proteini mogu samo delimično da objasne vezu između usamljenosti i zdravlja. Drugi potencijalni putevi, kao što je socijalni stres, takođe mogu igrati ulogu.
Koliko znamo, ovo bi mogla biti prva demonstracija kako usamljenost utiče na morbiditet i mortalitet kroz povezanost sa ovih pet ključnih proteina.
Društvena izolacija i usamljenost utiču na sve uzraste i pol i dovode do velikih psihičkih i fizičkih zdravstvenih problema. Ova studija pomaže da se razume kako se to dešava na biološkom nivou.
To pokazuje koliko je važno povezati se sa drugima kroz društvene aktivnosti, na primer volontiranje ili timski sport. Ovo može smanjiti efekte društvene izolacije i usamljenosti na osnovne biološke procese važne za zdravstvene ishode.
Iako tehnologija nudi nove načine da ostanemo u kontaktu, ponekad može dovesti do površnih veza zbog kojih se osećamo nepovezaniji nego ikada. Ovaj paradoks – biti okružen digitalnim interakcijama, ali se osećate duboko usamljeno – naglašava važnost dubokih, smislenih društvenih veza.
Društvene interakcije licem u lice u kojima takođe doživljavate neverbalnu komunikaciju često podstiču bolje veze. Zaista, jedna studija je pokazala da su partneri koji su komunicirali licem u lice imali više pozitivnih utisaka od ljudi koji su komunicirali preko računara.
Društvene interakcije su na kraju neophodne za naše blagostanje, podstičući i fizičko i mentalno zdravlje. Društvene veze smanjuju stres, snižavaju krvni pritisak i podržavaju imunološku funkciju. Oni takođe poboljšavaju kognitivno zdravlje i poboljšavaju zdravlje mozga. Pored toga, oni mogu podstaći empatiju i razumevanje, jačajući naše umove i pružajući emocionalnu otpornost.
Jasno je da, da bismo negovali cvetajuće društvo, moramo izgraditi značajne veze jedni s drugima.
Barbara Jackuelin Sahakian, profesor kliničke neuropsihologije, Univerzitet u Kembridžu; Christelle Langlei, postdoktorski istraživač saradnik, Kognitivna neuronauka, Univerzitet u Kembridžu; Chun Shen, postdoktorski istraživač neuronauke, Univerzitet Fudan, i Jianfeng Feng, profesor nauke i tehnologije za inteligenciju inspirisanu mozgom/računarske nauke, Univerzitet Fudan
