Propofol je identifikovan kao ključni element u razvoju potencijalnih terapijskih strategija za epilepsiju i druge neurološke poremećaje, prema istraživanju sprovedenom od strane tima naučnika sa Veill Cornell Medicine i Univerziteta Linkoping iz Švedske. Objavljena u časopisu Nature, njihova studija pruža detaljne strukturne informacije o mehanizmu inhibicije HCN1 proteina, jonskog kanala prisutnog u različitim tipovima neurona.
Farmaceutske kompanije smatraju da je blokada HCN1 kanala obećavajuća taktika za lečenje neuroloških poremećaja, uključujući epilepsiju i hronični bol. Istraživači su takođe otkrili da, kada su prisutne mutacije povezane sa epilepsijom na HCN1 kanalu, propofol se vezuje na poseban način koji povratno utiče na funkcionalnost kanala.
Dr. Crina Nimigean, profesorka fiziologije i biofizike u anesteziologiji na Veill Cornell Medicine, izjavila je da bi ova specifična veza propofola sa HCN1 mogla biti iskorišćena za lečenje oblika epilepsije koji ne reaguju na standardnu terapiju, kao i za druge poremećaje povezane sa HCN1. Njena kolega, dr. Peter Larsson sa Univerziteta Linkoping, takođe je bio istaknuti autor studije.
U istraživanju, naučnici su koristili napredne tehnike, uključujući krio-elektronsku mikroskopiju, kako bi precizno prikazali kako propofol smanjuje aktivnost HCN1 kanala. Otkrili su da lek deluje selektivno na HCN1 u poređenju sa drugim HCN kanalima, blokirajući otvaranje kanala na molekularnom nivou.
Dalje istražujući dejstvo propofola na HCN1, naučnici su proučavali kako lek utiče na različite mutacije kanala, uključujući one koje dovode do ozbiljnih oblika epilepsije kao što je rana infantilna epileptička encefalopatija (EIEE). Njihova otkrića ukazuju na to da propofol može da obnovi normalnu funkciju mutiranih HCN1 kanala, pružajući mogućnosti za novi pristup terapiji.
Ova studija sugeriše da postoji potencijal za korišćenje propofola, kao već postojećeg leka, za tretiranje epilepsije uzrokovane mutacijama na HCN1 kanalu, kao i za potencijalne terapije drugih poremećaja povezanih sa ovim kanalom. Alternativno, istraživači razmatraju mogućnost razvoja novih verzija propofola ili potpuno novih jedinjenja koja bi imala sličan efekat na HCN1, ali sa većom selektivnošću i manjim neželjenim efektima.
Dr. Elizabet Kim, postdoktorska istraživačka saradnica na Veill Cornell Medicine, koja je bila prvi autor studije, ističe važnost daljeg istraživanja mehanizma delovanja propofola na HCN1 kanal radi razvoja efikasnijih terapijskih pristupa.
