Stariji ljudi mogu biti izloženi većem riziku od razvoja raka pankreasa i imaju lošiju prognozu zbog starosnih promena u ćelijama pankreasa zvanih fibroblasti, pokazalo je istraživanje koje su vodili istraživači iz Centra za rak Džon Hopkins Kimel, Džons Hopkins Blumberg škole za javno zdravlje i Bloomberg-Kimmel institut za imunoterapiju raka.
Studija, objavljena u časopisu Istraživanje raka, daje naznake zašto je rak pankreasa češći i agresivniji kod starijih ljudi. Takođe može pomoći naučnicima da razviju nove terapijske pristupe za ovaj rak koji se teško leči. Studija je pokazala da starenje menja fibroblaste na načine koji im omogućavaju da promovišu rast tumora raka pankreasa.
„Stariji fibroblasti oslobađaju proteine koji direktno utiču na ćelije raka pankreasa i na kraju dovode do rasta i širenja tumora karcinoma pankreasa“, kaže glavni autor studije, dr Danijel Zabranski, docent onkologije na Univerzitetu Džon Hopkins. Medicinski fakultet. „Mlađi fibroblasti nisu imali ove sposobnosti. Mislimo da je to ključni razlog zašto rak pankreasa češće vidimo kod starijih pacijenata.“
Zabranski i njegove kolege uporedili su uzorke fibroblasta pankreasa od pacijenata starijih od 55 godina sa fibroblastima pankreasa od pacijenata mlađih od 35 godina. Otkrili su da se ćelije starijih pacijenata ponašaju veoma drugačije od onih mlađih. Da bi saznali zašto, uporedili su proteine koje oslobađaju mlađe i starije ćelije i primetili duboke razlike.
Utvrdili su da je kritična promena kod starijih fibroblasta pankreasa to što oslobađaju više proteina koji se zove faktor rasta/diferencijacije 15 (GDF-15). Kada je tim lečio mlade miševe sa tumorima pankreasa sa GDF-15, to je izazvalo brži rast tumora, baš kao i kod starijih miševa. Stariji miševi koji su genetski modifikovani da nemaju gen koji kodira GDF-15 imali su smanjen rast tumora pankreasa.
Eksperimenti na ljudskim ćelijama i modelima miševa otkrili su da GDF-15 aktivira AKT signalni put na način koji zavisi od starosti. Otkriće je bilo iznenađenje jer AKT put obično nije veoma aktivan u mišjim modelima raka pankreasa, kaže Zabranski.
Međutim, većina studija se bavi samo mladim miševima. Već postoje eksperimentalni lekovi koji inhibiraju AKT put. Kada je tim testirao lekove koji inhibiraju AKT na mišjim modelima raka pankreasa, otkrili su da lekovi smanjuju rast tumora kod miševa sa ostarelim fibroblastima. Međutim, nije imao efekta kod miševa sa mladim fibroblastima. Zabranski i njegove kolege sledeći planiraju da prouče promene vezane za uzrast u drugim ćelijama koje se nalaze u tumorima raka pankreasa, uključujući i imune ćelije, i njihov uticaj na rak pankreasa.
Prethodni rad starijeg autora studije Ashani Veeraratna, dr., kopredsedavajućeg Programa za invaziju i metastaze raka i pomoćnika direktora za laboratorijska istraživanja Centra za rak Johns Hopkins Kimmel, pokazao je važnost promena u vezi sa uzrastom u melanomu, a otkrivši da se tim sada proširio na rak pankreasa.
Veeraratna je takođe E.V. Profesor McCollum i predsedavajući Odeljenja za biohemiju i molekularnu biologiju, Blumbergov uvaženi profesor na Džons Hopkins Blumberg školi javnog zdravlja i profesor onkologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins.
„Imamo vrlo malo opcija za lečenje raka pankreasa“, kaže Veeraratna. „Pokušaj da shvatimo kako mikrookruženje starenja doprinosi progresiji raka pankreasa može otvoriti nove puteve za terapije.“
„Precizna terapija raka je postala komplikovanija“, dodaje koautor studije Elizabeth Jaffee, MD, zamenica direktora centra za rak.
„Ovaj rad dr Zabranskog i njegovog tima po prvi put ukazuje na rak pankreasa da postoje signali specifični za starenje u tumorima koji će možda morati da se moduliraju da bi se ostvario potencijal sadašnjih i budućih tretmana za ovu smrtonosnu bolest.“
Zabranski kaže da promene vezane za uzrast mogu biti kritične i kod drugih vrsta karcinoma. On je primetio da naučnici testiraju većinu lekova protiv raka kod mladih miševa, a lekovi koji ciljaju na kancerogene promene specifične za uzrast možda neće raditi na ovim modelima mladih miševa. Takođe može biti od vitalnog značaja da se ispitaju rezultati kliničkih ispitivanja lekova protiv raka da bi se videlo da li se efekti razlikuju u različitim starosnim grupama, kaže on.
