Promene u sastavu crevnog mikrobioma povezane su sa pojavom klinički očiglednog reumatoidnog artritisa kod onih koji su u riziku od bolesti zbog genetskih, ekoloških ili imunoloških faktora, sugeriše istraživanje objavljeno na internetu u Annals of the Rheumatic Diseases.
Nije jasno da li je ova nestabilnost uzrok ili posledica razvoja bolesti, naglašavaju istraživači, ali bi rezultati ipak mogli pomoći da se identifikuju oni koji su u riziku, kao i da se otvori put za preventivne i personalizovane strategije lečenja, predlažu oni.
Prethodno objavljena istraživanja dosledno pokazuju nepovoljan disbalans u mikrobiomima creva onih koji su u riziku, kao i onih sa dijagnozom reumatoidnog artritisa u poređenju sa mikrobiomima creva onih koji nemaju bolest. Ali nije jasno koji bi tačno mikrobi mogli biti uključeni.
Da bi ovo dalje istražili, istraživači su pratili promene u profilima mikrobioma creva kod 124 osobe sa rizikom od razvoja reumatoidnog artritisa; kod sedam novodijagnostikovanih osoba; i kod 22 zdrave osobe tokom perioda od 15 meseci, procenom njihovih uzoraka stolice i krvi u pet različitih vremenskih tačaka.
Oni koji su u riziku identifikovani su prisustvom prekursorskih anticikličnih citruliniranih proteina (anti-CCP) antitela, koja napadaju zdrave ćelije i specifična su za reumatoidni artritis, i iskustvom bolova u zglobovima u prethodna tri meseca.
Nedeljni unos ishranom bio je sličan među sve tri grupe, iako su se unos alkohola i količina redovnog umerenog do intenzivnog vežbanja razlikovali.
Tokom perioda istraživanja, 30 od 124 u rizičnoj grupi napredovalo je do reumatoidnog artritisa, a njihova mikrobna raznolikost je bila značajno smanjena u poređenju sa zdravom uporednom grupom, posebno u određenim oblastima – poznatim kao alfa raznolikost.
Alfa raznovrsnost je takođe smanjena i kod onih koji su napredovali i kod onih koji nisu, i povezana sa nivoima anti-CCP antitela. Kod onih sa niskim nivoom anti-CCP antitela, mikrobna raznolikost je bila uporediva sa onom u grupi zdravih za poređenje.
Prepoznati genetski, krvni i slikovni faktori rizika za razvoj artritisa takođe su značajno povezani sa manjom mikrobnom raznovrsnošću, kao i upotreba steroida.
Specifični soj Prevotellaceae sp—(ASV2058) najverovatnije P. copri—bio je u izobilju u mikrobiomima onih koji su napredovali, kao iu onima novodijagnostikovanih, ali ne i u mikrobiomima onih u zdravoj grupi za poređenje.
Još jedan soj (ASV1867) P. copri je takođe povećan na početku studije kod onih koji su napredovali, što verovatno sugeriše da različiti sojevi P. copri mogu imati različite uloge u napredovanju reumatoidnog artritisa, kažu istraživači.
Dalja analiza je pokazala da su i obogaćivanje (tri) i iscrpljivanje (pet) sojeva specifičnih za Prevotellaceae bili povezani sa progresijom.
Dok su sojevi P. copri bili najjače povezani sa kliničkim faktorima rizika za reumatoidni artritis, drugi sojevi Prevotellaceae su takođe bili uključeni, uključujući Alloprevotella, Paraprevotella clara, Prevotella stercorea, Prevotellamassilia timonensis i Prevotella shahii.
Najveća nestabilnost u profilu mikrobioma creva primećena je kod onih koji su razvili artritis do 10 meseci pre dijagnoze. Ali ovaj profil je bio relativno stabilan kod onih koji su dijagnostikovani posle ovog vremena – 10-15 meseci pre razvoja reumatoidnog artritisa. Ovo sugeriše da su promene u mikrobiomu creva fenomen kasne faze, kažu istraživači.
Ovo je opservaciona studija, koja onemogućava donošenje bilo kakvih čvrstih zaključaka o uzročnim faktorima. I istraživači priznaju različita ograničenja studije, uključujući mali broj učesnika, relativno kratak period praćenja i nedostatak direktnog poređenja jedan na jedan između rizičnih i zdravih učesnika.
Ali oni zaključuju: „Pojedinci sa rizikom od [reumatoidnog artritisa] imaju karakterističan sastav mikroba u crevima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, preobilje vrsta Prevotellaceae. Ovaj mikrobni potpis je konzistentan i korelira sa tradicionalnim faktorima rizika.
„Longitudinalni pregled pokazuje dinamično mikrobno okruženje koje prethodi nastanku [reumatoidnog artritisa]. Zaslužna su dalja istraživanja ove kasne faze razvoja bolesti, posebno imajući u vidu potencijal crevnog mikrobioma kao mete za prevenciju, uključujući i osobe sa visokim rizikom sa neminovnim artritisom.“
