Udeo beba koje umiru pre i tokom porođaja posle 41 nedelje gestacije opao je za 47% u Švedskoj za relativno kratko vreme. Ovo je rezultat velike nacionalne studije. Do smanjenja je došlo pošto su se procedure oko indukcije promenile.
Trudnoća obično traje oko 40 nedelja. Međutim, prilično visok procenat žena — 22% — prođe rok i trudne su 41 nedelju ili duže. Iako Švedska generalno ima veoma nizak rizik od mrtvorođenosti i smrti tokom prvog meseca života, rizik se povećava što duže traje trudnoća posle 41 nedelje gestacije. Pitanje koje se tada postavlja je da li ženu treba indukovati.
Nova studija, objavljena u časopisu PLOS Medicine, zasnovana je na podacima registra o više od 150.000 porođaja u Švedskoj gde su žene bile nedelju dana ili više nakon očekivanog datuma porođaja.
Cilj je bio da se istraži kako su se promenili mortalitet i morbiditet novorođenčadi kod kasnih porođaja od 2020. godine, kada je većina porodilišta u zemlji promenila praksu za indukciju.
Nove procedure bile su odgovor na rezultate istraživanja iz 2019. koji su pokazali da je manje novorođenčadi umrlo ako su žene indukovane već nakon 41 gestacijske nedelje, u poređenju sa 42, što je bila standardna praksa u to vreme. Promena u 2020. značila je aktivnije upravljanje gde je ženama počela da se nudi uvod u 41. nedelju ili individualna procena da li je indukcija potrebna.
Kada istraživači sada uporede periode 2017–2019 i 2020–septembar 2023 (uključujući), rezultati pokazuju smanjenje od 47% u odnosu mrtvorođenih ili novorođenčadi koja umiru u roku od četiri nedelje. U prvom periodu, 124 novorođenčadi (1,7 na 1000), au drugom periodu 74 novorođenčadi (0,9 na 1000) umrlo je tokom porođaja nakon 41 gestacijske nedelje ili više. Razdoblja su obuhvatila približno isti broj ovih rađanja.
Studija takođe pokazuje da je kompozitna mera mortaliteta i teškog morbiditeta u neonatalnom periodu bila niža u ovoj potonjoj grupi, posle 2020. godine. Istovremeno, došlo je do blagog povećanja stope hitnih carskih rezova, ali stopa carskog reza. sekcije su se još više povećale u nedelji gestacije 39–40.
Istraživači ne mogu tačno da utvrde koje su intervencije dovele do poboljšanja preživljavanja dece. Stoga je nejasno da li je to uglavnom zbog rutinske indukcije nakon 41 gestacijske nedelje ili je intenzivno praćenje dovoljno da se izaberu žene koje bi trebalo preporučiti za indukciju
Jedna od pokretačkih snaga ove studije je Karin Kelen, statističarka i profesorka kliničke epidemiologije u akušerstvu i ginekologiji na Univerzitetu u Lundu.
„Rezultati pokazuju jasno smanjenje neonatalne smrti i ozbiljnog morbiditeta i povećanje broja indukcija i hitnih carskih reza. Sa oko 22.000 žena godišnje u Švedskoj koje su još uvek trudne u 41. nedelji, 18 smrtnih slučajeva novorođenčadi je sprečeno godišnje“, kaže Kallen.
Ulla-Britt Vennerholm je vanredni profesor akušerstva i ginekologije na Sahlgrenska akademiji, Univerzitet u Geteborgu. Takođe je imala veliku istraživačku ulogu u SVEPIS-u (Svedish Postterm Induction Studi), objavljenom 2019. godine, što je dovelo do promene rutina nege.
„Ova studija daje podršku za aktivnije upravljanje sa indukcijom ili individualnom procenom u 41. nedelji. Razlika između perioda pre i posle 2020. je bila velika, ali je istovremeno važno naglasiti da je apsolutni rizik za pojedinačna žena i njena beba su veoma male, bez obzira da li se porođaj odvija posle 41 ili 42 nedelje“, kaže ona.
Studija u PLOS Medicine zasnovana je na podacima iz Nacionalnog registra trudnoće, Švedskog registra neonatalnog kvaliteta i Statistike Švedske. Obuhvaćene žene su kasnile najmanje nedelju dana i imale su trudnoću niskog rizika u smislu da su bile zdrave, da su očekivale bebu u zatiljnoj prednjoj poziciji (glava prva) i da ranije nisu imale carski rez.
