Prelazak sa ishrane bogate zasićenim životinjskim mastima na ishranu bogatu nezasićenim mastima biljnog porekla utiče na sastav masti u krvi, što zauzvrat utiče na dugoročni rizik od bolesti. Nedavna studija objavljena u Nature Medicine, koju je sproveo tim istraživača sa Tehnološkog univerziteta Chalmers, Švedska, Nemačkog instituta za ljudsku ishranu, Nemačka i nekoliko drugih univerziteta, pokazuje da je moguće precizno izmeriti promene masti povezane sa ishranom u krvi i direktno ih povezuju sa rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
„Naša studija sa još većom sigurnošću potvrđuje zdravstvene prednosti ishrane bogate nezasićenim biljnim mastima, kao što je mediteranska ishrana, i mogla bi da pomogne u pružanju ciljanih saveta o ishrani onima koji bi imali najviše koristi od promene svojih navika u ishrani“, kaže Klemens Vitenbeher, vođa istraživanja. na Tehnološkom univerzitetu Chalmers i viši autor studije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava važnost zdrave ishrane u prevenciji hroničnih bolesti, preporučujući zamenu zasićenih masti nezasićenim mastima biljnog porekla kako bi se smanjio kardiometabolički rizik. Međutim, izvesnost ovih smernica je umerena zbog ograničenja u postojećim studijama.
Ova nova studija se bavi ovim ograničenjima tako što pažljivo analizira masti u krvi, takođe poznate kao lipidi, metodom koja se zove lipidomika. Ova veoma detaljna merenja lipida omogućila su istraživačima da povežu ishranu i bolest u inovativnoj kombinaciji različitih tipova studija. Ovaj novi pristup kombinuje studije intervencija u ishrani (koje koriste visoko kontrolisane dijete) sa prethodno sprovedenim kohortnim studijama sa dugoročnim praćenjem zdravlja.
Deo ovog istraživanja sproveden je u studiji intervencije u ishrani na Univerzitetu Reading, UK, u kojoj je učestvovalo 113 učesnika. Tokom 16 nedelja, jedna grupa je konzumirala ishranu bogatu zasićenim životinjskim mastima, dok je druga grupa sledila ishranu bogatu nezasićenim mastima biljnog porekla. Uzorci krvi su analizirani korišćenjem lipidomike da bi se identifikovali specifični molekuli lipida koji odražavaju različite dijete koje je svaki učesnik konzumirao.
„Saželi smo efekte na lipide u krvi pomoću multi-lipidnog skora (MLS). Visok MLS ukazuje na zdrav profil masti u krvi, a visok unos nezasićenih biljnih masti i nizak unos zasićenih životinjskih masti mogu pomoći u postizanju tako pozitivnih nivoa MLS-a. “, kaže Fabijan Ajhelman sa Nemačkog instituta za ishranu ljudi Potsdam-Rebrike i prvi autor studije.
Ovi MLS rezultati iz studije intervencije u ishrani su zatim statistički povezani sa pojavom kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2 u velikim opservacionim studijama koje su prethodno sprovedene. Ove velike kohortne studije su pratile prvobitno zdrave učesnike nekoliko godina. Ova analiza podataka iz oba skupa studija pokazala je da su učesnici sa višim MLS, što ukazuje na koristan sastav masti u ishrani, imali značajno smanjen rizik od razvoja kardiometaboličkih bolesti.
Pored toga, studija je ispitala da li su pojedinci sa niskim nivoom MLS-a, što ukazuje na visok sadržaj zasićenih masti u ishrani, posebno imali koristi od zdravije ishrane. Mediteranska dijeta se fokusira na obezbeđivanje više nezasićenih biljnih masti i korišćena je u jednom od velikih interventnih ispitivanja, poznatim kao PREDIMED ispitivanje. Koristeći ovu studiju, istraživači su otkrili da je prevencija dijabetesa zaista bila najizraženija kod osoba sa niskim nivoom MLS na početku studije.
„Dijeta je toliko složena da je često teško izvući ubedljive dokaze iz jedne studije. Naš pristup korišćenja lipidomike za kombinovanje interventnih studija sa visoko kontrolisanom ishranom i prospektivnim kohortnim studijama sa dugoročnim praćenjem zdravlja može da prevaziđe trenutna ograničenja u istraživanju ishrane“, objašnjava Vitenbeher.
