Produžena upotreba određenih hormonskih lekova gestagena povezana je sa povećanim rizikom od razvoja vrste tumora mozga poznatog kao intrakranijalni meningiom, otkriva studija iz Francuske koju je danas objavio The BMJ.
Istraživači kažu da je ova studija prva koja procenjuje rizik povezan sa gestagenima koje koriste milioni žena širom sveta, a hitno su potrebne dalje studije da bi se stekao bolje razumevanje ovog rizika.
Gestageni su slični prirodnom hormonu progesteronu, koji se široko koristi za ginekološka stanja kao što su endometrioza i sindrom policističnih jajnika, kao i u hormonskoj terapiji i kontraceptivima u menopauzi.
Meningiomi su uglavnom nekancerozni tumori u slojevima tkiva (meninge) koji pokrivaju mozak i kičmenu moždinu. Već je poznato da faktori kao što su starija starost, ženski pol i izloženost trima visokim dozama gestagena (nomegestrol, hlormadinon i ciproteron acetat) povećavaju rizik od meningioma.
Ali postoji mnogo drugih gestagena za koje rizik od meningioma povezan sa njihovom upotrebom nije procenjen pojedinačno.
Da bi rešili ovaj jaz u znanju, istraživači su se odlučili da procene stvarni životni rizik od intrakranijalnog meningioma koji zahteva operaciju kod žena povezanih sa upotrebom nekoliko gestagena sa različitim putevima primene. Oni su koristili podatke iz francuskog nacionalnog sistema zdravstvenih podataka (SNDS) za 18.061 ženu (prosečne starosti 58 godina) koja je bila podvrgnuta operaciji intrakranijalnog meningioma od 2009. do 2018. godine.
Svaki slučaj je uparen sa pet kontrolnih žena bez intrakranijalnog meningioma (ukupno 90.305) prema godini rođenja i području stanovanja.
Ispitani progestogeni su progesteron, hidroksiprogesteron, didrogesteron, medrogeston, medroksiprogesteron acetat, promegeston, dienogest i levonorgestrel intrauterini sistemi. Za svaki progestogen, upotreba je definisana kao najmanje jedan recept u godini pre prijema u bolnicu ili u roku od 3-5 godina za intrauterine sisteme levonorgestrela.
Takođe je zabeležena upotreba najmanje jednog od tri visoke doze gestagena za koje se zna da povećavaju rizik od meningioma u 3 godine pre prijema u bolnicu da bi se pristrasnost svela na minimum.
Nakon što su istraživači uzeli u obzir druge potencijalno uticajne faktore, otkrili su da je produžena upotreba (godina ili više) medrogestona povezana sa 4,1 puta povećanim rizikom od intrakranijalnog meningioma koji zahteva operaciju. Produžena upotreba injekcije medroksiprogesteron acetata bila je povezana sa 5,6 puta povećanim rizikom, a produžena upotreba promegestona bila je povezana sa 2,7 puta povećanim rizikom.
Činilo se da takav rizik nije postojao za manje od godinu dana upotrebe ovih gestagena.
Kao što se očekivalo, postojao je i višak rizika od meningioma kod žena izloženih hlormadinon acetatu, nomegestrol acetatu i ciproteron acetatu, za koje se zna da povećavaju rizik od meningioma. Međutim, rezultati nisu pokazali višak rizika od meningioma za progesteron, didrogesteron ili široko korišćene hormonske intrauterine sisteme, bez obzira na dozu levonorgestrela koju sadrže.
Nisu se mogli izvući zaključci o dienogestu ili hidroksiprogesteronu, pošto je broj izloženih osoba bio premali.
Ovo je opservaciona studija, pa se ne može utvrditi uzrok i posledica, a autori priznaju da u bazi podataka SNDS nedostaju informacije o svim kliničkim detaljima i medicinskim indikacijama za koje se propisuju gestageni. Pored toga, nisu bili u stanju da uzmu u obzir genetsku predispoziciju i izloženost visokim dozama zračenja.
Međutim, kažu, s obzirom na to da se procenjuje da medroksiprogesteron acetat koristi za kontrolu rađanja 74 miliona žena širom sveta, broj meningioma koji se mogu pripisati može biti visok. Hitno su potrebne dalje studije koje koriste druge izvore podataka da bi se bolje razumeo ovaj rizik, zaključuju oni.
