Starije osobe koje prežive kritičnu bolest, kao što je sepsa ili respiratorna insuficijencija, često imaju simptome koji ograničavaju aktivnosti, ali malo se zna o tome kako se ovi simptomi menjaju tokom vremena ili upoređuju sa onima pre bolesti, i da li se ove promene razlikuju među ranjivim podgrupama.
U novoj studiji, istraživači sa Jejla procenili su promene u ograničavajućim simptomima kod odraslih starijih od 70 godina tokom šest meseci nakon kritične bolesti. Nalazi su objavljeni u Američkom časopisu za respiratornu i intenzivnu medicinu.
„Sa poboljšanim tretmanima na intenzivnoj nezi, više ne umire mnogo starijih odraslih osoba koje su primljene sa kritičnom bolešću, ali ovi pojedinci preživljavaju u zdravstvenom stanju koje nije ono što je bilo pre njihove bolesti“, rekao je Snigdha Jain, MD, MHS, asistent profesor medicine (plućna, kritična nega i medicina spavanja) i glavni autor studije. „Na primer, starije osobe mogu imati povećan invaliditet ili razviti probleme sa pamćenjem ili mentalnim zdravljem.“
Simptomi su pritužbe koje ljudi imaju u vezi sa svojim zdravljem koje govore kliničarima da možda nešto nije u redu – oni su naši prvi putokazi ka bolesti, objašnjava Jain.
„Ponekad simptomi mogu dovesti do toga da ljudi značajno smanje uobičajene aktivnosti poput kupanja, jedenja ili hodanja“, rekao je Jain. „Ovi simptomi – koje smo označili kao ograničavajuće simptome – mogu uticati na dugoročno zdravlje.“ Primeri ograničavajućih simptoma koji su procenjeni u studiji uključuju bol u grudima, kratak dah, umor, bolove u zglobovima i probleme sa mokrenjem.
U studiji, istraživači su otkrili više od trostruko povećanje broja i prevalencije ograničavajućih simptoma među starijim osobama tokom prvih nekoliko meseci nakon kritične bolesti. Simptomi su se smanjili, vraćajući se na početnu vrednost tri meseca nakon otpusta iz bolnice. Istraživački tim je primetio da se ograničavajući simptomi ne razlikuju značajno po polu, multimorbiditetu ili socioekonomskom nedostatku pojedinca ili susedstva.
Studija je naglasila da je rani period nakon kritične bolesti – posebno prvog meseca – potencijalno ključno vreme za sve starije odrasle pacijente, rekao je Jain.
„Ako nas pacijent ne vidi do tri meseca nakon otpuštanja iz intenzivne nege, možda smo propustili prozor tokom kojeg je pacijentova aktivnost bila ograničena“, rekao je Jain. „Intervencija tokom tog vremena mogla bi poboljšati oporavak funkcije nakon kritične bolesti, potencijalno smanjiti ponovni prijem u bolnice i druge štetne posledice invaliditeta za starije odrasle osobe.“
Jain se nada da će studija podstaći kliničare da proaktivno upravljaju ovim simptomima kroz lekove, vežbe ili druge pristupe koji pomažu pacijentima da ostanu aktivni nakon intenzivne nege.
„Postupanje prema samom ograničavajućem simptomu jednako je važno kao i otkrivanje zašto se taj simptom dešava“, rekao je Jain. „Imamo priliku da ne samo poboljšamo kvalitet života ovih pacijenata, već i promenimo njihovu zdravstvenu putanju.“
