Uzastopnim skeniranjem mozga male grupe pacijenata tokom godinu i po dana, istraživači Veill Cornell Medicine su identifikovali poseban obrazac neuronskih interakcija koji izgleda da predisponira neke ljude na razvoj depresije.
Objavljen 4. septembra u časopisu Priroda, rad naglašava potencijal novog pristupa „dubokog skeniranja“ koji bi pomogao u predviđanju osetljivosti osobe na depresiju i druga neuropsihijatrijska stanja i mogao bi da usmerava razvoj novih tretmana.
Neuronaučnici su se dugo oslanjali na funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da bi identifikovali obrasce aktivnosti u mozgu merenjem promena u protoku krvi. Ovo je bilo neprocenjivo sredstvo za proučavanje organizacije mozga na individualnom nivou.
Pojedinačni obrasci moždane aktivnosti se razlikuju ne samo među ljudima, već i tokom vremena kod jedne osobe. To je posebno problematično za proučavanje stanja kao što je depresija.
„Depresija je, po definiciji, epizodični psihijatrijski sindrom. Karakterišu je periodi lošeg raspoloženja pomešani sa periodima dobrog zdravlja“, kaže stariji autor dr Konor Liston, profesor psihijatrije na Odeljenju za psihijatriju i profesor neuronauke u Feil Famili Institut za istraživanje mozga i uma u Veill Cornell Medicine. „Koji su mehanizmi koji kontrolišu te tranzicije tokom vremena? pita on.
Da bi to rešili, istraživači su uključili nekoliko pacijenata sa dijagnostikovanom depresijom, kao i veću grupu netaknutih kontrola i skenirali im mozak fMRI na desetine puta tokom nekoliko meseci.
Pristup dubokog skeniranja otkrio je da je kod većine dobrovoljaca sa dijagnozom depresije, moždana karakteristika koja se zove mreža salience, skoro dva puta veća nego kod kontrola koje nisu iskusile kliničku depresiju. Mreža salience je grupa regiona mozga u frontalnom korteksu i strijatumu za koje se smatra da su uključeni u obradu nagrađivanja i određivanje koji su stimulansi najvredniji pažnje.
„Čini se da postojanje veće mreže usredsređenosti povećava rizik od depresije — efekat je za red veličine veći od onoga što obično vidimo u fMRI studijama“, kaže dr Liston, koji je takođe psihijatar u NevIork-Presbiterian/Veill Cornell Medical Centar.
Radeći sa velikim timom međunarodnih saradnika, istraživači su proširili rad na pregled podataka stotina drugih pacijenata čiji su mozgovi ređe skenirani. Ovi podaci sugerišu da je veća verovatnoća da će ljudi sa većim mrežama u djetinjstvu razviti depresiju kasnije u životu, kao da su prethodno bili pripremljeni za to stanje.
Prethodni rad je povezao mrežu istaknutosti sa obradom nagrada u mozgu. „To što je uključeno u depresiju na neki način ima smisla, jer je jedan od glavnih deficita depresije anhedonija, što predstavlja nemogućnost da se oseća zadovoljstvo i uživa u svakodnevnim aktivnostima“, kaže dr Čarls Linč, docent neuronauke na Odseku za psihijatriju. na Veill Cornell Medicine i glavni autor nove studije.
Dok naučnici naglašavaju da rezultate treba reprodukovati i proširiti pre nego što se mogu direktno primeniti u klinici, rad je već obezbedio veliku validaciju pristupa dubokog skeniranja.
„Godinama su mnogi istraživači pretpostavljali da mreže mozga izgledaju isto kod svih“, kaže dr Linč. „Ali nalazi u ovom radu se zasnivaju na sve većem broju istraživanja koja ukazuju na to da postoje fundamentalne razlike između pojedinaca.“
On dodaje da se tim sada nada da će proučiti efekte različitih tretmana depresije na aktivnost moždanih mreža i možda proširiti svoj rad i na druga neuropsihijatrijska stanja.
