Mnogi ljudi su zabrinuti zbog ostataka hemikalija, zagađivača ili mikroplastike u svojoj hrani. Međutim, manje je poznato da mnoge namirnice sadrže i toksine potpuno prirodnog porekla. To su često hemijska jedinjenja koja biljke koriste za odbijanje predatora kao što su insekti ili mikroorganizmi. Ove supstance se nalaze u pasulju i krompiru, na primer, i mogu predstavljati potencijalne zdravstvene rizike.
Međutim, prema nedavnom reprezentativnom istraživanju nemačkog saveznog instituta za procenu rizika (BfR), samo nešto manje od polovine ispitanika (47%) je čak znalo za biljne toksične supstance. BfR Monitor potrošača o prirodnim biljnim toksinima takođe je otkrio da ovaj rizik zabrinjava 27%.
Nasuprot tome, ostaci u hrani (npr. od sredstava za zaštitu bilja) i zagađivači, odnosno supstance koje se ne dodaju namerno u hranu (npr. teški metali), izazivaju zabrinutost kod 63 odnosno 62% ispitanika.
„Rezultati ankete jasno pokazuju da se rizici prirodnog porekla potcenjuju, dok su rizici sintetičkog porekla precenjeni“, kaže predsednik BfR profesor Andreas Hensel.
Sirovu biljnu hranu konzumira često 34%, povremeno ili retko 45%, a veoma retko ili nikako 19%.
Koju hranu sa prirodnim biljnim toksinima već znate? Ako se ovo pitanje postavi otvoreno i bez prethodne selekcije, prvo se imenuje krompir (15%), zatim paradajz, sirovi pasulj (po 9%) i pečurke (5%).
Više od polovine ispitanika (53%) se oseća slabo informisanim o biljnim toksinima u hrani, dok se samo 8% oseća dobro informisanim.
Rezidui su zaostale količine supstanci koje se koriste u proizvodnji hrane. Na primer, ostaci mogu ostati u voću, povrću ili žitaricama čak i ako se sredstva za zaštitu bilja pravilno koriste.
Zagađivači su, s druge strane, nepoželjne supstance koje nenamerno završavaju u hrani. Mogu se prirodno javiti u životnoj sredini, nastati tokom prerade sirovina u hranu ili biti ispuštene u životnu sredinu kao rezultat ljudskih aktivnosti. Zagađivači su nepoželjni jer pod određenim okolnostima mogu biti štetni po zdravlje.
Studija je takođe rasvetlila srodnu temu „plesnive hrane“. I ovde postoji jasna potreba za obrazovanjem. Čak i male količine toksina plesni mogu biti štetne po zdravlje ljudi i životinja. Na primer, buđavi džem uvek treba potpuno odložiti.
Ipak, 25% ispitanika je izjavilo da uklanja samo buđav deo. Čak iu slučaju plesnivih bobica, zahvaćeno i okolno voće više ne treba jesti. Samo 60% se pridržava ovog pravila.
