Mladi fudbaleri koji su zadobili potres mozga od glave do zemlje vežbajući ili igrajući igre na prirodnoj travi iskusili su više simptoma – i znatno veću težinu – od onih koji su pretrpeli potres mozga na veštačkoj travi, otkrili su istraživači iz medicinskog centra UT Southvestern.
Studija, objavljena u Clinical Journal of Sport Medicine, prva je koja istražuje simptome kod mladih fudbalskih sportista povređenih od udarca kaciga na različite površine za igru, kaže glavni autor C. Munro Cullum, dr., profesor psihijatrije, neurološki Hirurgija, neurologija i istraživač na Institutu za mozak Pitera O’Donela mlađeg na UT Southvestern.
Sportisti koji su zadobili potres mozga na travi prijavili su 10,3 simptoma (srednji nivo), u poređenju sa 5,9 za one koji su povređeni na veštačkoj travi, i prosečnu težinu simptoma od 26,6 naspram 11,6.
„Mnogi prirodni travnati tereni, posebno na nivou mladih, možda nisu dobro održavani i mogu biti tvrđi i manje opraštajući od moderne veštačke trave, koja je značajno evoluirala od starih, tvrdih terena iz prošlosti“, rekao je dr Kalum. „Danas, mnoga veštačka polja koriste dugačka sintetička vlakna postavljena sa ispunom preko podloge koja apsorbuje udarce, što sve može pomoći da se minimizira uticaj udarca glavom o travnjak.
Učesnici studije, od kojih je većina bila u srednjoj školi ili srednjoj školi, izabrani su iz registra potresa u Severnom Teksasu, multiinstitucionalne saradnje specijalizovanih klinika za potres mozga. Svih 62 učesnika bili su muškarci od 10 do 24 godine koji su zadobili potres mozga od kacige o tlo dok su vežbali ili igrali takmičarski fudbal i otišli u specijalnu kliniku za potres mozga u roku od 14 dana od povrede.
Od grupe, 33 su povređena na prirodnoj i 29 na veštačkoj travi. Podaci su prikupljeni putem samoprijavljenih upitnika u kliničkim okruženjima, a većina učesnika je lečena u Dečjem medicinskom centru u Dalasu i Škotskom obredu za decu.
Pored prijavljenih razlika u broju i težini simptoma, istraživači su otkrili sedam glavnih simptoma koji će verovatno biti prisutni nakon potresa mozga na travi: vrtoglavica; zamagljen vid; osetljivost na buku; osećaj u magli; teškoće u pamćenju; umor ili niska energija; i zabuna.
„Nekoliko studija je pokazalo niže stope potresa u vezi sa fudbalom na veštačkoj travi u odnosu na travu, ali naša studija takođe sugeriše da je veća verovatnoća da će potresi na prirodnim površinama biti gori i da mogu zahtevati duže vreme oporavka“, rekao je dr Kalum, koji služi kao Zamenik predsednika i šef Odeljenja za psihologiju Odeljenja za psihijatriju. „Kliničari treba da budu svesni ovih razlika i da razmotre površinu za igru kao faktor u proceni potresa mozga.
Pošto je veličina uzorka studije bila relativno mala i istraživači nisu imali podatke o uslovima terena na kojima je došlo do povreda, nalazi su preliminarni i potrebno je više istraživanja da bi se istražila veza između površine za igru i težine potresa mozga, rekao je dr Kalum.
„Uprkos napretku u pravilima i opremi, potresi mozga ostaju ozbiljno pitanje u fudbalu i drugim omladinskim sportovima“, rekao je on. „Mladi sportisti mogu iskusiti fizičke, kognitivne i/ili emocionalne simptome koji mogu ostati nakon povrede, iako se većina oporavlja u roku od nekoliko dana ili nedelja.“
„Identifikovanje onih koji bi mogli biti izloženi riziku od dugotrajnih simptoma je jedan od naših istraživačkih ciljeva. Imati više podataka o ulozi koju površina polja igra u težini potresa mozga bio bi vredan dodatak našem kliničkom znanju.“
