Dok je kriza mentalnog zdravlja dotakla živote mladih ljudi u širokom spektru starosnih dobi, novo istraživanje Univerziteta Northvestern je otkrilo da prisustvo teškog društvenog okruženja i odsustvo pozitivnog društvenog okruženja predviđa veće povećanje simptoma depresije kod mladih, od 9 do 9 godina. 11, u periodu od dve godine.
Pored okruženja, zapremina levog hipokampusa je pojačala efekte društvenog konteksta, što sugeriše da mladi sa većim levim hipokampusom doživljavaju veće povećanje simptoma velikog depresivnog poremećaja u izazovnim društvenim prostorima.
„Naše istraživanje ima implikacije ne samo na buduća istraživanja, već se takođe nadamo da će povećati svest među roditeljima, vaspitačima, stručnjacima za mentalno zdravlje i kreatorima politike“, rekla je glavni autor Klaudija Haase, vanredni profesor humanog razvoja i socijalne politike u školi Northwestern’s. obrazovanja i socijalne politike (SESP).
„Tokom godina, klatno se ljuljalo napred-nazad između nekih istraživača i praktičara koji naglašavaju ulogu prirode i drugih koji naglašavaju ulogu negovanja. I zaista smo shvatili da moramo da zajedno sagledamo oboje i njihovu međusobnu igru.“
Studija, u Proceedings of the National Academi of Sciences, naglašava važnost porodice, vršnjaka i škole u razvoju depresije tokom adolescencije i kako varijacije u nervnoj strukturi mogu pojačati ili umanjiti osetljivost na njihovu okolinu.
Studiju je prvi autor Matias Martinez, student doktorskih studija na SESP-u, sa starijim koautorima Haaseom i Iang Kuom, vanrednim profesorom humanog razvoja i socijalne politike na SESP-u. Pod naslovom „Simptomi depresije tokom tranzicije u adolescenciju: zapremina levog hipokampusa kao marker osetljivosti socijalnog konteksta“, dodatni autori uključuju Tianiing Cai; Beiming Iang; Zeki Zhou; Stevart Shankman; i Vijai A. Mittal.
„Naša studija naglašava važnost obraćanja pažnje na individualne razlike i kako su neki ljudi osetljiviji na društvena okruženja od drugih“, rekao je Ku. „Nikada ne bi trebalo da pretpostavimo da će isto okruženje imati isti uticaj na sve. Ne postoji jedinstvena veličina za sve.“
Pošto je neuronauka doživela veliki napredak u poslednjih nekoliko godina, istraživači su se fokusirali na osetljivost zasnovanu na mozgu u razvoju simptoma depresije.
„Prethodne studije su se fokusirale na fiziološke procese ili genetske varijante, ali sa razvojem neuronauke, sada možemo da pogledamo kako mozak može da igra ulogu u osetljivosti na okolinu“, rekao je Martinez.
„Postoji dugotrajna debata o tome da li su neki pojedinci manje ili više osetljivi na okruženje i u ovoj studiji smo se fokusirali na osetljivost na društvena iskustva, negativna i pozitivna.“
Rezultati su zaključili da levi hipokampus – region mozga koji je prvenstveno povezan sa pamćenjem, učenjem i načinom na koji ljudi doživljavaju svet oko sebe – igra važnu ulogu u tome da li osoba postane depresivna ako se nađe u izazovnom društvenom prostoru. Veći hipokampus bi doveo do toga da bi pojedinac mogao bolje da se seti nekog iskustva ili sećanja.
„To je jedan od najplastičnijih regiona mozga“, rekao je Martinez. „Veoma reaguje na okolinu, posebno u ranim godinama čoveka. Naši nalazi pokazuju da ovaj region mozga igra ulogu u tome da mladi budu osetljiviji na teška okruženja i na odsustvo pozitivnosti u njihovim životnim iskustvima – što dovodi do simptoma depresije. “
Taj deo mozga koji je veći kod deteta može dovesti do toga da to dete ima više osetljivosti na društvena iskustva – porodične sukobe, simptome depresije primarnog negovatelja, viktimizaciju vršnjaka, toplinu roditelja i prosocijalno školsko okruženje – u adolescenciju.
„Neki ljudi imaju tendenciju da pretpostave da smo ‘rođeni ovakvi’ kada je u pitanju ljudski mozak. Ali što više učimo o mozgu, naučnici više shvataju koliko je naš mozak otvoren i savitljiv, ne samo u detinjstvu. ali tokom životnog veka“, rekao je Haase.
„Naš mozak se može promeniti kao odgovor na okruženja u kojima se nalazimo – a studije pokazuju da je to svakako slučaj za hipokampus kao region mozga.“
Istraživači su ispitali dvogodišnje longitudinalne podatke iz studije o kognitivnom razvoju mozga adolescenata. Studija – jedna od najvećih studija u SAD koju je sprovela 21 istraživačka lokacija širom zemlje – ima za cilj da prati raznolik uzorak od 11.800 dece uzrasta od 9 do 11 godina tokom perioda od 10 godina kako bi se posmatrao njihov kognitivni, moždani, društveni i emocionalni razvoj tokom vremena.
„Studija ABCD je fenomenalna i mi smo duboko zahvalni Nacionalnim institutima za zdravlje i svim istraživačima koji su uključeni što su ovo omogućili, i, naravno, svim mladima i njihovim porodicama koji učestvuju“, rekao je Ku. „To je najveća dugoročna studija razvoja mozga i zdravlja dece u Sjedinjenim Državama.“
Podaci su otkrili jaču povezanost između socio-iskustvenog okruženja i simptoma MDD za mlade sa većim volumenom levog hipokampusa i bez razlika u simptomima MDD između pojedinaca sa različitim veličinama levog hipokampusa pri niskim nivoima negativnog i visokom nivou izloženosti pozitivnom kontekstu.
Istraživači se nadaju da će studija pomoći roditeljima, nastavnicima i kreatorima politike da bolje razumeju i podrže mentalno zdravlje mladih tokom adolescencije. Martinez se nada da njihovo prošireno istraživanje može bolje objasniti kako se deca u teškim društvenim sredinama dugoročno prilagođavaju svom okruženju.
„Studija ABCD je tako sveobuhvatan projekat koji će nastaviti da prati razvoj mladih još mnogo godina“, rekao je Martinez. „Biće uzbudljivo ispitati kako izgleda interakcija između izloženosti različitim sredinama, volumena hipokampusa i simptoma depresije dok naša omladina prolazi kroz tinejdžerske godine.“
