Znamo da je previše sedenja loše za nas, ali nova studija dodaje važan detalj: ako provodite više od 10 i po sati dnevno sedeći ili ležeći, redovna vežba možda neće biti dovoljna da spreči povećanje rizik od ozbiljnih problema sa srcem.
To je dodatni sloj za naše razumevanje guranja i povlačenja između opasnosti sedentarnog načina života i aktivnosti koje bi nas mogle zaštititi od tih zdravstvenih posledica.
Istraživači koji stoje iza studije, predvođeni timom sa Instituta Broad MIT-a i Harvarda, sugerišu da bi trebalo uvesti smernice za maksimalno vreme koje ljudi treba da provode sedeći – kao i minimalno vreme koje treba da provode vežbajući.
„Naši nalazi podržavaju smanjenje vremena sedenja kako bi se smanjio kardiovaskularni rizik, pri čemu 10,6 sati dnevno označava potencijalno ključni prag povezan sa većom srčanom insuficijencijom i kardiovaskularnom smrtnošću“, kaže kardiolog Shaan Khurshid iz Opšte bolnice u Masačusetsu i Instituta Broad.
„Previše sedenja ili ležanja može biti štetno za zdravlje srca, čak i za one koji su aktivni.“
Studija je analizirala podatke o aktivnostima 89.530 ljudi, prosečne starosti od 62 godine, od kojih je zatraženo da nose fitnes trekere nedelju dana. Ovi podaci su referencirani u odnosu na dugoročno zdravlje kohorte, tokom prosečnog perioda praćenja od 8 godina.
Srednje vreme sedenja bilo je 9,4 sata dnevno, ali na 10,6 sati dnevno izgleda da postoji prelomna tačka. Oni koji su sedeli najmanje 10,6 sati imali su 40 odsto veći rizik od srčane insuficijencije i 54 odsto veći rizik od kardiovaskularnog mortaliteta u poređenju sa onima koji su sedeli manje.
Pojedinci koji nisu redovno vežbali suočili su se sa najvećim zdravstvenim rizicima zbog ovoliko dnevnog sedećeg vremena, ali čak i oni koji jesu imali 150 minuta ili više umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno i dalje su pokazali zdravstvene posledice.
Oni koji su sedeli 10,6 sati ili više, ali koji su ispunili preporuke za vežbanje, imali su 15 odsto veću verovatnoću da će patiti od srčane insuficijencije i 33 odsto veća verovatnoća da će umreti od kardiovaskularnih problema u poređenju sa onima koji su manje sedeli.
Iako smo videli prethodne studije koje govore o tome kako da „nadoknadimo” sedenje vežbanjem, fizička aktivnost možda neće preokrenuti sve loše strane zdravlja, prema ovom najnovijem istraživanju.
Prikupljeni podaci nisu dovoljno sveobuhvatni da bi dokazali uzrok i posledicu između sedenja i velikih srčanih problema, ali ovde postoji dovoljno dokaza koji sugerišu da su povezani.
Istraživači ističu veliku veličinu uzorka i upotrebu nosivih uređaja – zajedno sa analizom mašinskog učenja – kao prednosti studije. Mnoge studije se oslanjaju na samoizveštavanje učesnika, a ljudi su skloni da potcenjuju koliko vremena provode sedeći svaki dan.
Naravno, to ne znači da vežbanje nije važno – videli smo mnogo puta da svako povećanje aktivnosti, čak i ono malo, može pomoći u poboljšanju zdravlja – ali je takođe važno pratiti koliko sedimo radeći, takođe.
„Buduće smernice i napori za javno zdravlje trebalo bi da naglase važnost smanjenja vremena sedenja“, kaže Khurshid.
„Izbegavanje više od 10,6 sati dnevno može biti realan minimalni cilj za bolje zdravlje srca.“
