Dokazi da brza hrana nije dobra za naša tela, a kamoli za naš mozak, gomilaju se baš kao čizburger naslagan svim dodacima.
Sada je nova studija otkrila da uživanje na ishrani sa visokim sadržajem masti i šećera može dovesti do trajnih oštećenja pamćenja kod pacova koji su hranjeni tom hranom od malih nogu. Čini se da je to zato što ishrana bogata jednostavnim šećerima i zasićenim mastima ometa acetilholin, ključni neurotransmiter u mozgu životinja uključen u pamćenje.
„Ono što vidimo ne samo u ovom radu, već iu nekim od naših nedavnih radova, jeste da ako su ovi pacovi odrasli na ovoj ishrani bezvrijedne hrane, onda imaju ta oštećenja pamćenja koja ne nestaju“, kaže Skot Kanoski, neuronaučnik na Univerzitetu Južne Kalifornije (USC).
Nedavna istraživanja povezuju ishranu nezdravom, prerađenom hranom sa rizikom od Alchajmerove bolesti u kasnijem životu. Pošto je acetilholin uključen u pamćenje i učenje, i iscrpljuje se zbog Alchajmerove bolesti – neurodegenerativne bolesti koju karakterišu problemi sa pamćenjem – istraživači koji stoje iza ove najnovije studije pitali su se šta bi konzumacija slatke, masne hrane mogla da znači za mlađe ljude na duži rok.
Druge studije sugerišu da određena konzumacija bezvrijedne hrane može potkopati kontrolu apetita mozga i da gojaznost može da promeni sposobnost ljudskog mozga da otkrije sitost i oseća se zadovoljno nakon što ljudi konzumiraju hranu sa visokim sadržajem šećera i masti.
Uobičajeni nalaz koji prolazi kroz ove studije je da ove vrste hrane, koje su uobičajene zapadnjačke dijete, često utiču na pamćenje, čak i kada se jedu povremeno.
Pa šta onda ako su ljudi, ili u ovom slučaju pacovi, jeli ishranu zapadnjačkog stila od malih nogu?
Istraživački tim je pacove hranio ishranom bogatom masnoćom, slatkom hranom od 26 do 56 dana, što je period koji je paralelan sa ljudskom adolescencijom kada mozak prolazi kroz značajan razvoj. Druga grupa pacova istog uzrasta jela je zdravu hranu umesto toga.
U testovima pamćenja, pacovi na ishrani u stilu kafeterije nisu mogli da identifikuju nove objekte u sceni koju su istraživali danima ranije, ili ako se poznati objekat blago pomerio, dok je kontrolna grupa mogla. Ovi problemi sa pamćenjem su postojali čak i kada je grupa bezvrijedne hrane prešla na zdravu hranu 30 dana, što je jednako odrasloj dobi.
Istraživači su takođe otkrili da je grupa bezvrijedne hrane imala smanjen nivo proteina koji prenosi acetilholin u hipokampus, region mozga koji pomaže u konsolidaciji sećanja i prostornih informacija.
Dalje snimanje je pokazalo da je ovo smanjenje poremetilo signalizaciju acetilholina kod životinja koje su loše obavljale zadatak pamćenja, dok su lekovi koji su podstakli ćelije u hipokampusu da oslobode acetilholin obnovili sposobnost pamćenja životinja.
„Signalizacija acetilholina je mehanizam koji im pomaže da kodiraju i pamte te događaje, analogno ‘epizodičnom pamćenju’ kod ljudi koje nam omogućava da pamtimo događaje iz naše prošlosti,“ objašnjava glavni autor i istraživač USC-a za ishranu Ana Hejz. „Čini se da se taj signal ne dešava kod životinja koje su odrasle jedući masnu, slatku ishranu.“
Prethodni rad tima otkrio je neke razlike u vremenu i polu koje tek treba da se razreše: ishrana u zapadnjačkom stilu u ranoj, ali ne i kasnoj adolescenciji imala je dugotrajan uticaj na pamćenje kod mužjaka, ali ne i kod ženki pacova koji su se dugo hranili zdravo. periodi nakon adolescencije.
Što znači da je teško razdvojiti uticaj konzumiranja masne, slatke hrane u adolescenciji na funkciju mozga u odraslom životu – a nalazi ovih studija na životinjama mogu, ali ne moraju da se prevedu na ljude. Ali to je svakako razlog za razmišljanje.
