Neophodan je novi pristup menopauzi koji bolje priprema i podržava žene tokom srednjeg života – prevazilazeći medicinske tretmane, da bi se žene osnažile koristeći visokokvalitetne informacije o simptomima i tretmanima, empatičnoj kliničkoj nezi i prilagođavanjima na radnom mestu po potrebi, kaže nova serija od četiri rada objavljena u The Lancet.
Koautor serije, profesorka Martha Hickei, Univerzitet u Melburnu i Kraljevska ženska bolnica (Melburn), kaže: „Pogrešno shvatanje menopauze kao uvek medicinskog problema koje dosledno najavljuje pad fizičkog i mentalnog zdravlja treba da se izazove u celom društvu. . Mnoge žene žive nagrađujuće živote tokom i nakon menopauze, doprinoseći poslu, porodičnom životu i širem društvu. Promena narativa da se menopauza posmatra kao deo zdravog starenja može bolje osnažiti žene da se kreću kroz ovu životnu fazu i smanjiti strah i strepnju među onima koji to tek treba da doživim.“
Ona nastavlja: „Iskustvo menopauze je različito za svaku osobu. Naša serija poziva na individualizovan pristup gde su žene osnažene tačnim, doslednim i nepristrasnim informacijama kako bi donele informisane odluke koje su ispravne za njih tokom tranzicije menopauze. To može uključivati uzimanje menopauze hormonska terapija (tzv. HST) za simptome kao što su talasi vrućine i noćno znojenje, koji mogu da variraju od blagih do ekstremno iscrpljujućih, nakon razgovora sa svojim lekarom o rizicima i prednostima; dok neke žene mogu izabrati i psihološke terapije kao što je kognitivna bihejvioralna terapija da se smanji psihološki uticaj navala vrućine i noćnog znojenja i poboljša san.“
U mnogim društvima, tema menopauze je dugo bila tabu tema. Sada, zemlje kao što su Velika Britanija, SAD i Australija doživljavaju „trenutak menopauze“, sa otvorenijom diskusijom u politici, radnim mestima i medijima.
Iako pozdravljaju povećanje svesti o menopauzi, autori serije izražavaju zabrinutost zbog tendencije medija da se fokusiraju na ekstremno negativna iskustva menopauze, prikazujući to kao nesrećno i uznemirujuće iskustvo koje najavljuje kritičan pad zdravlja žena koji se može rešiti samo zamenom hormona. .
„Iako je svakako slučaj da neke žene imaju izuzetno negativna iskustva u menopauzi i da imaju koristi od hormonske terapije, to nije cela slika. Realnost je mnogo složenija i raznovrsnija, pri čemu neke žene prijavljuju neutralna iskustva, a druge ističu dobre aspekte, kao što je oslobađanje od menstruacije i menstrualnih bolova.Menopauza ima kulturni trenutak, a ovo je prilika da se prepozna kao prirodan deo zdravog starenja žena koje, uz odgovarajuću pripremu i podršku, ne treba da se plaše, “ kaže dr Lidija Braun sa Univerziteta u Melburnu.
Postoji široko rasprostranjeno uverenje da je menopauza povezana sa lošim mentalnim zdravljem. Međutim, pregled 12 studija, koji istražuju povezanost između tranzicije menopauze i depresije i koji je objavljen kao deo serije, to ne potvrđuje.
Dve od 12 studija izveštavaju o povećanju simptoma depresije tokom menopauze, ali tri nisu pronašle takav porast, a preostalih sedam studija izveštavaju o mešovitim rezultatima. Nakon pregleda ovih i drugih studija, stručnjaci iz serije zaključuju da nema čvrstih dokaza da se rizik od anksioznosti, bipolarnog poremećaja, psihoze ili samoubistva povećava za sve žene tokom tranzicije menopauze.
Serija poziva zdravstvene radnike, istraživače, radna mesta i šire društvo da podrže osnaživanje žena tokom menopauze, obezbeđujući da imaju znanje i samoopredeljenje da donose odluke na osnovu informacija i mogu da traže efikasnu pomoć ako je potrebno.
Zdravstveni radnici mogu podržati svoje pacijente tako što će potvrditi njihova iskustva i pružiti uravnotežene i konzistentne informacije o simptomima i opcijama lečenja ako je potrebno, ohrabrujući žene da razgovaraju o svojim individualnim preferencijama kako bi donele zajedničke odluke.
Pregled dokaza o simptomima menopauze ističe da talasi vrućine i/ili noćno znojenje pogađaju do 80% žena, a više od trećine (38%) opisuje ove simptome kao umerene do teške u dobi od 50 godina.
Najefikasniji tretman za navale vrućine i noćno znojenje je hormonska terapija—često se naziva hormonska terapija u menopauzi (MHT) ili terapija zamenom hormona (HRT). Lečenje navala vrućine takođe može poboljšati san i raspoloženje, a MHT sprečava prelome slabih kostiju. Međutim, nedostaju dokazi o koristi hormonske terapije u menopauzi na druge simptome povezane sa menopauzom i starenjem kod žena.
„Postoji nekoliko lekova za simptome menopauze koji su dostupni kao recepti koji mogu biti ključni alati u pomaganju nekim ženama da se izbore sa talasima vrućine i noćnim znojenjem, što može dovesti do poboljšanja sna i kvaliteta života. To uključuje hormonsku terapiju menopauze i nehormonske alternative, uključujući noviji agensi koji ciljaju na neurokinin receptor kao što je fezolinetant Informacije o ovim tretmanima, njihovim koristima, rizicima i komparativnoj efikasnosti treba da budu dostupne ženama koje traže lek uz podršku zdravstvenih radnika.
„MHT je najpoznatiji lek i podaci sugerišu da je malo efikasniji od alternativnih lekova za lečenje navala vrućine i noćnog znojenja. Međutim, nijedan lek ne može pouzdano da reši sva negativna iskustva tokom menopauze, a komercijalni interesi su uticali na to kako se MHT predstavlja – zasenjujući dokaze alternativne opcije zasnovane na tome“, kaže dr Andrea La Croik, Kalifornijska škola za javno zdravlje i nauku o dugovečnosti Herbert Vertheim Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
„Pored hormonske terapije u menopauzi, kliničari bi trebalo da razgovaraju o dodatnim načinima upravljanja nekim simptomima menopauze, kao što je terapija kognitivnog ponašanja za navale vrućine i noćno znojenje. CBT takođe može da smanji stres i poboljša san i raspoloženje. Promene u načinu života koje se odnose na ishranu, pušenje i vežbanje može dodatno poboljšati san i raspoloženje i poboljšati dugoročno zdravlje.
„Neke ne žele da uzimaju hormonski tretman za menopauzu osim ako su njihovi simptomi ozbiljni i radije koriste druge pristupe. Naša serija je sve o povećanju svesti o opcijama zasnovanim na dokazima za žene, tako da mogu da biraju kako žele da se kreću kroz menopauzu, besplatno od prosuđivanja i stigme“, dodaje profesorka Majra Hanter sa Kraljevskog koledža u Londonu.
Nažalost, komercijalni interesi, kao što su organizacije koje plasiraju proizvode za menopauzu potrošačima, uključujući farmaceutske kompanije i privatne dobavljače, snažno su uticali na medijske poruke o menopauzi i MHT. U ovoj poruci, kako u medijima tako iu društvenim medijima, mali, ali ozbiljni rizici MHT-a se često umanjuju ili ignorišu. Ova serija tvrdi da žene treba da imaju pristup tačnim i na dokazima zasnovanim informacijama o menopauzi u obliku koji mogu da razumeju, kreiranim bez nepotrebnog komercijalnog uticaja.
Autori takođe pozivaju na više istraživanja o aspektima menopauze koji su prioritet za žene. Na primer, globalno partnerstvo za određivanje prioriteta u menopauzi je u toku u više od 40 zemalja kako bi se razvila nova istraživačka agenda fokusirana na pacijente.
Radna mesta, stvaranjem otvorenih, inkluzivnih i podržavajućih kultura, imaju ulogu u podršci ženama tokom menopauze. Prema UK Health and Safeti Ekecutive, žene starosti 45-54 godine prijavljuju više stresa na poslu nego muškarci ili žene bilo koje druge starosne grupe, što je povezano sa visokim zahtevima za poslom, nedostatkom kontrole i nedostatkom podrške. Kvalitativna studija od 137 žena izvestila je da žene žele da njihovi menadžeri budu informisani i saosećajni o menopauzi i da razumeju kako radno okruženje može da pogorša njihove simptome.
Autori ističu kako, kroz resurse kao što je Menopauza na poslu, poslodavci mogu da primene politike zasnovane na dokazima i praktične politike za podršku svojim zaposlenima, uključujući obrazovanje, razgovore i fleksibilno radno vreme.
Pored kliničara, istraživača i radnih mesta, autori ističu potrebu za značajnom društvenom promenom pogleda na žene srednjih godina i starijih žena, uz veće uvažavanje njihovog značajnog doprinosa društvu, njihovih veština u plaćenoj i neplaćenoj radnoj snazi i načina na koji često brinu o porodicama kroz generacije,
„Postoji mnogo toga što možemo naučiti o stavovima prema menopauzi i starenju uopšte od zajednica, kao što su mnoge azijske kulture, gde starenje kod žena daje poštovanje i status, a ne stigmu. Svako može igrati ulogu u promeni pogleda društva na starije žene učestvujući u razgovorima – poput onih koje organizuje Menopause Cafe gde se ljudi svih pola i uzrasta okupljaju da razgovaraju o menopauzi i razmenjuju savete, pitanja i iskustva“, kaže Rejčel Vajs (nije autor), osnivač dobrotvorne organizacije Menopause Cafe.
Ona nastavlja: „Klatno je zamahnulo od ‘pomiri se i umukni’ o menopauzi do senzacionalizacije. Dobro je što više pričamo o menopauzi, sada treba da zaljuljamo klatno do sredine i normalizujemo menopauzu, tako da svako ko želi da priča o tome može, kako se ljudi toga ne bi uplašili i kako bi se u medijima prikazalo raznoliko iskustvo menopauze, a ne samo horor priče slavnih“.
Globalno, oko 10% žena doživljava menopauzu prerano (mlađe od 40 godina) ili rano (između 40. i 44. godine). Često postoje kašnjenja u dijagnozi i neke žene doživljavaju osećaj uznemirenosti i izolacije. Postoje i dokazi koji ukazuju na to da žene koje uđu u preranu ili ranu menopauzu mogu imati povećan rizik od stanja kao što su kardiovaskularne bolesti i osteoporoza (krhke kosti). Upotreba MHT može smanjiti ove rizike.
Ljudi sa rakom imaju veću verovatnoću da dožive ranu menopauzu ili simptome menopauze zbog lečenja. Na primer, endokrina terapija raka dojke može izazvati navale vrućine i/ili noćno znojenje koje mogu biti teže i duže od prirodne menopauze. Žene sa rakom često prijavljuju nedostatak centralizovane nege i pristupa sigurnim i efikasnim tretmanima za simptome menopauze.
Menopauza obično ne izaziva probleme sa mentalnim zdravljem, ali osobe sa jakim naletima vrućine/noćnim znojenjem, prethodnom kliničkom depresijom ili nedavnim stresnim životnim događajima imaju povećan rizik od depresije. Trebalo bi da postoji veća svest i podrška ovoj grupi. Dok MHT pomaže kod navala vrućine i noćnog znojenja, to nije tretman za depresiju i kliničari bi trebalo da ponude tretmane zasnovane na dokazima u zavisnosti od težine i preferencija pacijenata.
Hitno je potrebna veća svest, bolje razumevanje mehanizama, novi tretmani i dodatna podrška za osobe koje doživljavaju ranu menopauzu, menopauzu nakon lečenja karcinoma i/ili kod kojih postoji veći rizik od depresije tokom tranzicije u menopauzu.
