Dijete sa visokim sadržajem proteina, poznate kao paleolitske dijete, su popularne. Koristeći modele miša, naučnici sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE) proučavali su njihov uticaj. Iako su efikasne u regulisanju težine i stabilizaciji dijabetesa, ove dijete nisu bez rizika.
Višak proteina u velikoj meri povećava proizvodnju amonijuma, preopterećujući jetru. Višak amonijuma može izazvati neurološke poremećaje i, u teškim slučajevima, dovesti do kome. Ovi rezultati, objavljeni u Journal of Biological Chemistry, sugerišu oprez kada se pridržavate ove dijete.
Dijabetes tipa 2 je metabolička bolest koja je u stalnom porastu. Zbog sedećeg načina života i preterano bogate ishrane, oštećeni pankreas se bori da reguliše nivo šećera u krvi. Dok trenutni tretmani pomažu u kontroli progresije bolesti, oni ne leče dijabetes. Gubitak težine je često bitan deo lečenja.
„Dijete bogate životinjskim i/ili biljnim proteinima, poznate kao paleolitske dijete, mogu se koristiti za stabilizaciju dijabetesa tipa 2 i regulisanje težine“, objašnjava Pjer Mehler, redovni profesor na Odseku za fiziologiju i metabolizam ćelije na Medicinskom fakultetu UNIGE, koji je vodio ovo istraživanje.
Ove dijete su inspirisane dijetama zasnovanim na mesu iz prepoljoprivrednog perioda. „Ali kakav uticaj imaju na telo? Da li su bezopasni? To je ono što smo nameravali da saznamo.“
Amonijum je normalan otpadni proizvod razgradnje proteina, koji se u suštini eliminiše u jetri enzimom glutamat dehidrogenazom (GDH). U slučaju preopterećenja proteinima, GDH enzim je pod pritiskom. Da bi proučavao uticaj ishrane sa visokim sadržajem proteina, tim Pjera Mehlera hranio je zdrave miševe i miševe kojima nedostaje GDH enzim u jetri ishranom sa sadržajem proteina koji oponaša takozvanu paleolitsku ishranu.
Naučnici su primetili da kod zdravih miševa, iako je višak proteina povećao proizvodnju amonijuma, jetra je upravljala ovim viškom zahvaljujući delovanju GDH enzima, koji detoksificira amonijum pre nego što može da izazove štetu.
„Nasuprot tome, kod miševa kojima nedostaje GDH enzim, jetra nije u stanju da eliminiše višak toksičnog amonijuma dobijenog iz proteina. Nema potrebe da čekate nedeljama ili mesecima; promena ishrane koja traje nekoliko dana je dovoljna da se uoče velike posledice, “ objašnjava Karolina Lučkovska, bivša dr. student na Katedri za fiziologiju ćelije i metabolizam na Medicinskom fakultetu UNIGE, i prvi autor studije.
Ovi rezultati sugerišu da u slučaju disfunkcionalnog GDH enzima, dijete sa visokim sadržajem proteina može izazvati štetan višak amonijuma. Amonijum koji se ne eliminiše u jetri može izazvati teške poremećaje, posebno neurološke. Test krvi može da proceni aktivnost GDH kako bi se izbeglo preopterećenje metabolizma proteinima kod ljudi čiji je GDH enzim deficitaran. „Zbog toga je važno biti dobro informisan pre nego što sledite dijetu sa visokim sadržajem proteina“, zaključuje Maechler.
