Istraživači sa Nacionalnog instituta za zdravlje primetili su brze i jasne promene imunog sistema u maloj studiji ljudi koji su prešli na vegansku ili ketogenu (takođe zvanu keto) dijetu. Naučnici su pažljivo pratili različite biološke odgovore ljudi koji su uzastopno jeli vegansku i keto dijetu tokom dve nedelje, nasumičnim redosledom.
Otkrili su da je veganska ishrana izazvala odgovore povezane sa urođenim imunitetom – nespecifičnom prvom linijom odbrane tela od patogena – dok je keto dijeta izazvala odgovore povezane sa adaptivnim imunitetom – imunitetom specifičnim za patogene koji je izgrađen kroz izloženost u svakodnevnom životu i vakcinaciji.
Rad je objavljen u časopisu Prirodna medicina.
Takođe su primećene metaboličke promene i promene u mikrobiomima učesnika – zajednicama bakterija koje žive u crevima. Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li su ove promene korisne ili štetne i kakav bi efekat mogle imati na nutritivne intervencije za bolesti kao što su rak ili upalna stanja.
Naučno razumevanje o tome kako različite dijete utiču na ljudski imuni sistem i mikrobiom je ograničeno. Terapijske nutritivne intervencije — koje uključuju promenu ishrane radi poboljšanja zdravlja — nisu dobro shvaćene, a nekoliko studija je direktno uporedilo efekte više od jedne dijete. Keto dijeta je dijeta sa malo ugljenih hidrata koja je generalno bogata mastima. Veganska ishrana eliminiše životinjske proizvode i ima tendenciju da sadrži mnogo vlakana i malo masti.
Studiju su sproveli istraživači iz Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti NIH (NIAID) i Nacionalnog instituta za dijabetes i digestivne i bubrežne bolesti (NIDDK) u Jedinici za klinička istraživanja metabolizma u Kliničkom centru NIH. 20 učesnika su bili različiti u pogledu etničke pripadnosti, rase, pola, indeksa telesne mase (BMI) i starosti.
Svaka osoba je jela onoliko koliko je želela jednu dijetu (vegansku ili keto) tokom dve nedelje, nakon čega je sledila onoliko koliko je želela drugu ishranu dve nedelje. Ljudi na veganskoj ishrani, koja je sadržala oko 10% masti i 75% ugljenih hidrata, odlučili su da unose manje kalorija od onih na keto dijeti, koja je sadržala oko 76% masti i 10% ugljenih hidrata.
Tokom perioda istraživanja, krv, urin i stolica su prikupljani za analizu. Efekti dijeta su ispitani korišćenjem „multi-omičkog“ pristupa koji je analizirao više skupova podataka da bi se procenili biohemijski, ćelijski, metabolički i imuni odgovori tela, kao i promene u mikrobiomu. Učesnici su ostali na licu mesta tokom čitave jednomesečne studije, omogućavajući pažljivu kontrolu dijetetskih intervencija.
Prebacivanje isključivo na studijsku ishranu izazvalo je primetne promene kod svih učesnika. Veganska ishrana značajno je uticala na puteve povezane sa urođenim imunim sistemom, uključujući antivirusne odgovore. S druge strane, keto dijeta je dovela do značajnog povećanja biohemijskih i ćelijskih procesa povezanih sa adaptivnim imunitetom, kao što su putevi povezani sa T i B ćelijama.
Keto dijeta je uticala na nivoe više proteina u krvnoj plazmi nego veganska ishrana, kao i na proteine iz šireg spektra tkiva, kao što su krv, mozak i koštana srž. Veganska ishrana je promovisala više puteva povezanih sa crvenim krvnim zrncima, uključujući one koji su uključeni u metabolizam hema, što bi moglo biti posledica većeg sadržaja gvožđa u ovoj ishrani.
