Pandemija COVID-19 stvorila je uslove koji su ugrozili zdrav razvoj dece.
Naučnici i lekari su izrazili zabrinutost na početku pandemije, ističući da povećani roditeljski stres, COVID infekcije, smanjene interakcije sa drugim bebama i odraslima i promene u zdravstvenoj zaštiti mogu uticati na razvoj deteta. Štaviše, neka deca bi mogla biti posebno osetljiva na okolnosti pandemije.
Imajući na umu ove brige, započeli smo longitudinalno istraživanje trudnih Kanađanki da bismo razumeli kako pandemijski stresori mogu uticati na kasniji razvoj deteta.
Naši početni nalazi su bili alarmantni: stope anksioznosti i depresije među trudnicama bile su dva do četiri puta veće tokom rane faze pandemije u poređenju sa brojnim studijama trudnoće pre pandemije. Ovaj zabrinjavajući porast problema mentalnog zdravlja primećen je širom sveta.
Da bismo utvrdili kako bi pandemija mogla da utiče na razvoj dece, izmerili smo razvojne prekretnice kod 3.742 12-mesečne bebe rođene tokom prvih 18 meseci pandemije. Zatim smo uporedili ovu bebu sa sličnom grupom od 2.898 kanadskih beba rođenih između 2015. i 2018.
Studija je procenjivala razvojne prekretnice koristeći Upitnik za uzrast i stadijume-3. ASK-3 je roditeljski izveštaj o ponašanju deteta koji može da pomogne u identifikaciji dece sa rizikom od zastoja u razvoju u pet odvojenih domena: komunikacija, gruba motorika, fina motorika, lično-socijalno i rešavanje problema.
U studiji koja će biti objavljena u časopisu Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics, otkrili smo da je većina dece rođene tokom pandemije bila u redu, pri čemu je skoro 90 odsto ispunilo svoje ključne razvojne prekretnice u svakoj oblasti. Ovo bi trebalo da bude umirujuće za roditelje, staratelje i zajednice, jer sugeriše da se većina dece normalno razvija uprkos nepovoljnim ranim okolnostima.
Međutim, nešto veći procenat dece rođene tokom pandemije bio je izložen riziku od kašnjenja u razvoju u domenu komunikacije, bruto motora i lično-socijalnog domena, u poređenju sa decom rođenom pre pandemije. Naši nalazi su u skladu sa prethodnim manjim studijama koje pokazuju samo mala povećanja rizika za loše verbalne, motoričke i kognitivne performanse među 12-mesečnim dojenčadima rođenim tokom pandemije.
Najveći efekti koje smo primetili bili su u domenu komunikacije i lično-društvenog. Novorođenčad rođena tokom pandemije bila je skoro dvostruko veća verovatnoća da će postići rezultate ispod graničnih vrednosti u poređenju sa bebama pre pandemije.
Ovo predstavlja povećanje za oko jedno do dvoje dodatne dece na 100 koja su u riziku, ali naglašava neke potencijalno zabrinjavajuće efekte pandemije na rani razvoj dece. Širom Kanade, ovo bi moglo rezultirati zahtevima za uslugama za 20.000-40.000 dodatne dece predškolskog uzrasta.
Iako mala u apsolutnom iznosu, ova povećanja imaju važne implikacije, pošto će već ograničena sredstva morati da se povećaju da bi se zadovoljile potrebe većeg broja dece. Svakako, biće važno nastaviti sa praćenjem novorođenčadi/dece rođene tokom pandemije kako bi se utvrdilo koliko su dugotrajni ovi efekti.
Uverljivo, rane intervencije mogu biti veoma efikasne za decu koja se bore.
Roditelji bi uglavnom trebalo da budu umireni ovim nalazima. Uprkos poremećajima u skoro svakom aspektu života tokom pandemije, većina dece nastavlja da pokazuje zdrav razvoj. Roditelji koji su zabrinuti za razvoj svog deteta mogu smatrati ove sugestije od pomoći:
Verujte u „običnu magiju“. Ovo je fraza koju stručnjakinja za razvoj dece En Masten koristi da opiše kako otpornost nastaje iz običnih, svakodnevnih procesa i interakcija. Deca razvijaju otpornost kada imaju pristup pravom okruženju, pravim odnosima i pravim prilikama da mogu bezbedno da istražuju sebe i svet oko sebe.
Razgovarajte i pevajte sa svojim detetom. Uključivanje bebe u razgovor ili pesmu (čak i pre-verbalno dete) je moćan način da se podstakne učenje jezika.
Postoji širok spektar razvoja koji se smatra „normalnim“. U redu je da vaše dete bude u drugoj fazi od druge dece njihovog uzrasta, sve dok vaše dete još uvek pokazuje znake razvoja.
Ako ste zabrinuti za razvoj vašeg deteta nakon nekog vremena praćenja, razgovarajte o svojoj zabrinutosti sa kvalifikovanim zdravstvenim radnikom kako biste utvrdili da li je potrebna dalja istraga.
Sve u svemu, nalazi naše studije (i drugih) sugerišu da efekti pandemije na razvoj bebe (najmanje do godinu dana) nisu bili tako loši koliko smo se plašili. Međutim, veći broj dece će verovatno zahtevati dalju evaluaciju i podršku u poređenju sa prepandemijom.