Govoreći na Svetskoj zdravstvenoj skupštini, autori nove serije Lancet pozivaju na hitnu globalnu akciju protiv rezistencije na antimikrobne lekove (AMR).
Autori kažu da ako svet sada ne da prioritet aktivnosti na AMR, videćemo stabilan porast globalnog broja smrtnih slučajeva—trenutno 4,95 miliona godišnje od infekcija povezanih sa AMR— kod mlade bebe, starijih ljudi i ljudi sa hroničnim bolestima ili onima kojima je potrebna hirurške procedure sa najvećim rizikom.
Poboljšanje i proširenje postojećih metoda za prevenciju infekcija, kao što su higijena ruku, redovno čišćenje i sterilizacija opreme u zdravstvenim ustanovama, dostupnost bezbedne vode za piće, efikasna sanitacija i upotreba pedijatrijskih vakcina, moglo bi sprečiti preko 750.000 smrtnih slučajeva povezanih sa AMR svake godine u zemlje sa niskim ili srednjim prihodima (LMICs), procenjuje novu analizu modeliranja kao deo nove serije od četiri rada objavljene u The Lancet.
Svake godine, procenjuje se da je 7,7 miliona smrtnih slučajeva na globalnom nivou uzrokovano bakterijskim infekcijama – 1 od 8 svih globalnih smrtnih slučajeva, što bakterijske infekcije čini drugim najvećim uzrokom smrti na svetu. Od ovih smrtnih slučajeva od bakterijske infekcije, skoro 5 miliona je povezano sa bakterijama koje su razvile otpornost na antibiotike. Autori nove serije Lancet o rezistenciji na antimikrobne lekove pozivaju da podrška održivom pristupu antibioticima bude centralna za ambiciozne i delotvorne ciljeve u borbi protiv AMR-a predstavljenih na sastanku na visokom nivou Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 2024.
Koautor serije, profesor Iruka Okeke sa Univerziteta u Ibadanu, Nigerija, kaže: „Pristup efikasnim antibioticima je od suštinskog značaja za pacijente širom sveta. Neuspeh u obezbeđivanju ovih antibiotika dovodi nas u opasnost da ne ispunimo ciljeve održivog razvoja UN o preživljavanju dece i zdravo starenje Efikasni antibiotici produžavaju živote, smanjuju invaliditet, ograničavaju troškove zdravstvene zaštite i omogućavaju druge medicinske akcije koje spašavaju živote, kao što je operacija. ugrožavaju kičmu moderne medicine i već vode do smrti i bolesti koje bi nekada bile sprečene.“
Nedavna studija u The Lancet-u procenila je da je 7,7 miliona smrtnih slučajeva prouzrokovano bakterijskim infekcijama koje nisu tuberkulozne u 2019. godini, od kojih je skoro 5 miliona povezano sa bakterijskom AMR, a 1,3 miliona direktno uzrokovano bakterijskim patogenima otpornim na antibiotike koji su dostupni za njihovo lečenje.
Nova serija naglašava kako su bebe, deca, stariji i ljudi sa hroničnim bolestima najranjiviji na AMR jer imaju veći rizik od zaraze bakterijskim infekcijama uopšte.
AMR predstavlja ogromnu pretnju za opstanak novorođenčadi širom sveta. Trećina smrtnih slučajeva novorođenih beba širom sveta uzrokovana je infekcijama, a polovina sepsom (potencijalno smrtonosni odgovor na infekciju u celom sistemu). Sve više, bakterije ili gljivice koje uzrokuju ove infekcije više ne reaguju na najlakše dostupne antibiotike, na primer, u studiji koja je uključivala 11 zemalja širom Afrike, Azije, Evrope i Latinske Amerike između 2018-2020, 18% beba sa sepsom nije preživeo uprkos tome što je dobio antibiotike.
Stariji i hronični bolesnici takođe se suočavaju sa značajnim rizikom od AMR-a, posebno kada traže lečenje zbog zdravstvenih stanja u bolnicama i ustanovama za dugotrajnu negu. AMR podriva bezbednost uobičajenih medicinskih procedura kao što su transplantacije organa, zamena zglobova, hemoterapija raka i lečenje nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i hronične bolesti pluća.
„Kao klinički farmaceut za zarazne bolesti, već sam bio akutno svestan ogromnog problema sa kojim se svet suočava sa AMR-om. Međutim, pitanje AMR-a je iznenada postalo lično kada je moja majka dobila infekciju od bakterije otporne na lekove u bubrezima i urinu trakt nakon operacije u bolnici. U Libanu, kao iu mnogim zemljama, naš zdravstveni sistem nije spreman da zaštiti pacijente od AMR-a – postoje praznine u efikasnoj kontroli infekcija i sanitarnim praksama, značajna nestašica lekova i antimikrobni lekovi, ako su dostupni, često postoje. propisana za neprikladnu upotrebu.
„Moja majka je samo jedan primer miliona pacijenata širom sveta koji svake godine razviju infekciju otpornu na antimikrobne lekove dok su u bolnici“, kaže jedan od autora na povezanom komentaru na seriju, Nour Shamas, klinički farmaceut i član The VHO Task. Force of AMR Survivors.
Ona nastavlja: „Iako su ljudi koji su veoma mladi, stariji, koji žive u teškim uslovima ili su redovni bolnički pacijenti izloženi većem riziku od zaraze otpornom infekcijom, AMR može uticati na bilo koga. To zavisi od svih nas – kreatora politike, zdravlja profesionalci za negu, pacijenti i šire društvo – da pozovu na hitno postavljanje globalnih prioriteta za smanjenje širenja zaraznih bolesti i razvoja rezistencije, povećanje istraživanja o nedovoljno proučavanim pitanjima kao što je zdravlje žena i obezbeđivanje pristupa antimikrobnim lekovima i da se oni koriste razborito.
Prema koautoru, profesoru Džozefu Leunardu sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, „Fokusiranje na intervencije sa dokazanom efikasnošću u prevenciji infekcija mora biti u srcu globalne akcije u borbi protiv AMR-a. Sprečavanje infekcija smanjuje upotrebu antibiotika i smanjuje pritisak selekcije za AMR tako da će lekovi delovati kada su najpotrebniji.“
Nova analiza modeliranja sprovedena za seriju procenjuje da postojeće metode prevencije infekcije mogu da spreče 750.000 smrtnih slučajeva povezanih sa AMR infekcijama godišnje. Analiza procenjuje:
Koautor Ievande Alimi iz Afričkog CDC-a, kaže: „Naši nalazi naglašavaju kako bi javnozdravstvene akcije za sprečavanje infekcija na prvom mjestu trebale biti prioritetne kao strategija za borbu protiv AMR-a, jer ove metode imaju potencijal da drastično smanje broj smrtnih slučajeva od AMR-a. -Povezane infekcije Ako možemo da se fokusiramo na poboljšanje metoda kontrole infekcije, vode i sanitacije i vakcinacije u LMIC-ima, onda bi trebalo da bude moguće smanjiti broj smrtnih slučajeva povezanih sa AMR-om za 10% do 2030.
Serija takođe razmatra dokaze za sprečavanje pojave otpornosti kod bakterija, uz sprečavanje infekcija na prvom mestu.
Smatra se da upravljanje antibioticima (smanjenje upotrebe antibiotika kada je korist za pacijente ograničena) smanjuje pritisak selekcije na bakterije da razviju rezistenciju. Međutim, postoji nedostatak istraživanja u ovoj oblasti.
Koautor dr Esmita Čarani sa Univerziteta u Kejptaunu kaže: „Trenutni ograničeni dokazi o uticaju upravljanja antibioticima na AMR iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima ne znače da to nije ključna intervencija na koju treba fokusirati, ali radije otežava predviđanje efekata upravljanja antibioticima u tim zemljama Hitno su nam potrebne studije kako bismo istražili uticaj kako bismo pomogli u informisanju budućih politika i intervencija koje odgovaraju različitim kontekstima.
Koautor dr Ursula Theuretzbacher iz Centra za antiinfektivne agense u Beču, Austrija, kaže: „Moramo da vidimo potpuno preispitivanje načina na koji pristupamo otkrivanju i razvoju novih antibiotika sa fokusom na inovacije, pristupačnost i održivost. dostupnost.“
Sve veći broj bakterijskih infekcija koje više ne reaguju ni na jedan dostupan antibiotik ukazuje na hitnu potrebu za ulaganjem u nove antibiotike, vakcine i dijagnostičke testove i obezbeđivanje globalnog pristupa.
Tradicionalni model razvoja lekova, koji zavisi od verovatnoće visokog profita za motivisanje ulaganja, ne funkcioniše za antibiotike. Većina novih antibiotika nije registrovana u LMIC-ima, ali čak i ako su registrovani, verovatno bi bili nepriuštivi.
Autori kažu da bi novi, javno finansirani modeli razvoja antibiotika zasnovani na javno-privatnom partnerstvu mogli da povećaju količinu novih alternativa, kao i da smanje troškove iz džepa pacijenata, čineći ih dostupnijim.
Oni takođe pozivaju na veće finansiranje programa prevencije AMR uopšte, pošto finansiranje AMR značajno zaostaje za onim za bolesti sa manjim opterećenjem kao što su HIV, malarija i TB.
Koautor profesor Ramanan Lakminaraian, predsednik One Health Trust-a i viši istraživač na Univerzitetu Princeton, kaže: „Smanjenje uticaja AMR-a putem farmaceutskih proizvoda nije samo pitanje razvoja novih antibiotika. Osim ako su zagarantovani pristup i pristupačnost, ogromna broj smrtnih slučajeva od rezistentnih bakterijskih infekcija će se nastaviti nesmetano. “
AMR će se po drugi put obratiti tokom sastanka na visokom nivou u okviru predstojeće Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 2024.
Serija predlaže ambiciozne, ali ostvarive globalne ciljeve za 2030. godinu, za koje autori tvrde da bi trebalo da budu usvojeni na sastanku u okviru univerzalnog pristupa antibioticima, ciljevi „10-20-30 do 2030.“:
Serija takođe poziva na uspostavljanje nezavisnog naučnog tela — Nezavisne komisije za pristup i otpornost na antimikrobne lekove — kako bi se proširila baza dokaza za sprovođenje politike i informisali o novim ciljevima.
„Prozor mogućnosti da osiguramo našu sposobnost da lečimo bakterijske infekcije se smanjuje. Predugo se na problem AMR-a smatralo da ili nije hitan ili previše težak za rešavanje. Ni jedno ni drugo nije tačno. Potrebne su nam hitne akcije i alati koje treba da preduzmemo tako da su široko dostupne, nadamo se da će ovog septembra sastanak na visokom nivou Ujedinjenih nacija osigurati da postoji i globalna volja za djelovanje“, kaže profesor Ramanan Lakminaraian.
U uredničkom izdanju Lancet-a uz seriju piše: „AMR je složen. Mnogi patogeni moraju biti meta. On uspeva u siromaštvu. Povezuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Politička deklaracija koja proizilazi sa drugog sastanka na visokom nivou o AMR-u će biti suđeni na osnovu toga kako se sprovode njegove preporuke, a ne reči na stranici. Ova serija Lancet daje jasne smernice o tome kako postići ostvarive ciljeve koji će spasiti živote, ublažiti AMR i poboljšati bezbednost hrane različite potrebe i prioriteti zemalja sa visokim, srednjim i niskim dohotkom“.
