Virus hepatitisa B (HBV) je značajan javnozdravstveni problem, sa preko 296 miliona ljudi hronično zaraženih širom sveta. Uprkos dostupnosti bezbedne i efikasne vakcine već više od 40 godina, HBV ostaje vodeći uzrok bolesti jetre i smrti.
Jedan od glavnih izazova za lečenje HBV-a je jedinstvena biologija virusa. HBV se replicira kroz kovalentno zatvorenu kružnu DNK (cccDNK) intermedijer integrisan u genom domaćina. To otežava potpuno iskorenjivanje virusa, čak i uz efikasnu antivirusnu terapiju. Drugi izazov je oslabljen imuni odgovor na HBV kod hronično zaraženih osoba. Virus je razvio nekoliko mehanizama da izbegne imuni sistem, što otežava telu da očisti infekciju.
Trenutno dostupni antivirusni lekovi, tj. analozi nukleos(t)ida, nisu lekoviti i potrebna je dugotrajna terapija da bi se suzbila replikacija virusa i sprečile komplikacije kao što su ciroza i hepatocelularni karcinom (HCC). Poslednjih godina, došlo je do značajnog napretka u razvoju novih antivirusnih lekova i imunoterapije za HBV za lečenje infekcije uz ograničeno trajanje lečenja.
Jedan obećavajući novi terapijski pristup je upotreba terapija zasnovanih na imunološkom sistemu. Ove terapije imaju za cilj da pojačaju imuni odgovor domaćina na HBV i pomognu telu da očisti virus. Nekoliko terapija zasnovanih na imunološkom sistemu je trenutno u kliničkom razvoju, uključujući vakcine, adaptivnu terapiju T-ćelijama i gensku terapiju.
Još jedan obećavajući pristup je razvoj kurativnih kombinacija. Ove kombinacije kombinuju različite terapije, kao što su antivirusni lekovi i terapije zasnovane na imunološkom sistemu, kako bi se postigao lek za HBV. Neke kurativne kombinacije su trenutno u kliničkom razvoju i postoji nada da se lek za HBV može naći na vidiku.
Pored bioloških izazova u lečenju HBV-a, postoje i brojni klinički izazovi. Jedan od izazova je nedostatak konačnog izlečenja. Trenutno, funkcionalno izlečenje se definiše kao kontinuirani gubitak HBsAg (površinskog antigena HBV) tokom najmanje 6 meseci nakon tretmana.
Međutim, ovo ne garantuje da je virus potpuno iskorenjen iz tela, jer cccDNK može i dalje biti prisutna. Stoga je obnavljanje HBV-specifičnih imunoloških odgovora ključno za kontrolu rezidualne infekcije. Otkrivanje i validacija novih biomarkera koji predviđaju funkcionalne lekove biće važni za praćenje novih terapija i za personalizaciju tretmana.
Uprkos izazovima, postignut je značajan napredak u razvoju novih strategija lečenja HBV-a. Novo razumevanje biologije HBV-a i antivirusnih imunih odgovora dovelo je do identifikovanja novih ciljeva lekova i obnovljenog interesovanja za razvoj lekovitih kombinacija. Tekuća klinička ispitivanja procenjuju bezbednost i efikasnost ovih novih pristupa i otvoriće put funkcionalnom leku za HBV infekciju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu eGastroenterologija.
