Kada je u pitanju određivanje da li je vegetarijanska ishrana prava za vas, genetika je važan deo jednačine, prema novoj studiji sa Univerziteta Džordžije.
Za mnoge, vegetarijanstvo dovodi do zdravstvenih koristi poput sniženog holesterola i smanjenog rizika od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Ali za neke, ova specijalizovana dijeta može koštati, kažu istraživači.
Rad je objavljen u časopisu PLOS Genetics.
Studija je proučavala kako razlike u genima utiču na to kako osoba reaguje na hranljive materije i potencijalne bolesti povezane sa ishranom. Pruža snažnu bazu znanja za poboljšanje ukupnih zdravstvenih ishoda kroz ishranu, rekao je glavni autor dr Majkl Frensis, diplomac UGA Instituta za bioinformatiku. Fransis je bio vegetarijanac sedam godina tokom svojih tinejdžerskih i dvadesetih godina, i iako sada jede meso, rekao je da je to bio jedan od glavnih razloga zašto je izabrao da studira nutrigenetiku.
„Gradimo naučnu osnovu za personalizovanu ishranu, koja optimizuje ljudsko zdravlje na nivou pojedinca, umesto jedinstvenih preporuka za ishranu za sve“, rekao je Fransis.
Istraživači su analizirali podatke od preko 150.000 učesnika i identifikovali 2.300 koji su pratili stroge parametre za vegetarijansku ishranu kako bi utvrdili kako genetika utiče na zdravstvene beneficije.
Otkrili su da većina vegetarijanaca ima niži holesterol u svim merama, uključujući nivo ukupnog holesterola, LDL i HDL, što može biti korisno za zdravlje srca.
Vegetarijanci su takođe imali niži nivo vitamina D i viši nivo triglicerida od nevegetarijanaca. Vitamin D je važan za zdravlje kostiju i funkciju imuniteta, a nedostatak može dovesti do negativnih efekata na zdravlje. Viši nivoi triglicerida, koji su vrsta masti u krvi, takođe mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Uključujući genetsku komponentu u njihovu analizu, studija je otkrila da kada su prisutne specifične varijante gena, takođe poznate kao manji aleli, učesnici vide različite zdravstvene ishode. Ovo je uključivalo varijantu gena MMAA, koja se odnosi na metabolizam kalcijuma.
Dok većina vegetarijanaca vidi smanjen nivo kalcijuma, što može imati značajan negativan efekat, pojedinci sa ovim manjim alelom vide povećane nivoe kalcijuma. Ovo bi moglo dovesti do poboljšanja zdravlja kostiju i zuba, ali visoki nivoi kalcijuma takođe mogu imati negativne efekte na zdravlje, uključujući razvoj kamena u bubregu ili kardiovaskularne probleme.
Drugi bi mogli da vide uticaj na nivoe hormona. Dok većina vegetarijanaca vidi smanjenje testosterona, manja grupa sa drugom varijantom gena videla je povećanje nivoa testosterona. Treća značajna interakcija, prema studiji, bila je varijanta gena vezana za funkciju bubrega i stope filtracije bubrega. Prisustvo ovog manjeg alela je modifikovalo efekat vegetarijanstva, uzimajući ga od povećanja eGFR, ili procenjene brzine glomerularne filtracije, do smanjenja te brzine filtracije.
Isticanje ovih razlika može pomoći pojedincima da pronađu najbolju ishranu za svoje individualne potrebe, rekao je Fransis.
„Ljudi sa specifičnim i neposrednim potrebama u ishrani u vezi sa ove tri osobine treba da razmotre da se testiraju na varijante koje opisujemo u ovom rukopisu i da u skladu sa tim unesu izmene“, rekao je on.
Napred, ova studija može podržati buduće studije nutrigenetike i klinička ispitivanja, pomažući istraživačima da bolje razumeju uticaj ishrane na različite grupe.
Studiju je koautor dr Kaikiong Ie, sa Odeljenja za genetiku UGA. Dodatni koautori su dr. Kenet Vesterman i Alisa Mening sa Univerziteta Harvard.
