Pristup efikasnim antibioticima je od suštinskog značaja za sve zdravstvene sisteme u svetu. Antibiotici produžavaju živote, smanjuju invaliditet, ograničavaju troškove zdravstvene zaštite i omogućavaju druge medicinske intervencije koje spašavaju živote, kao što je operacija. Međutim, antimikrobna rezistencija (AMR) ugrožava ovu kičmu moderne medicine i već dovodi do smrti i bolesti koje bi nekada bile sprečene.
Govoreći na Svetskoj zdravstvenoj skupštini 28. maja 2024., vodeći naučnici koji su autori nove serije Lancet — uključujući istraživače sa St George’s, Univerziteta u Londonu — pozivaju na hitnu globalnu akciju na AMR kako bi se osigurao održiviji pristup antibioticima i povećana ulaganja u novi antibiotici, vakcine i dijagnostika.
Svake godine, procenjuje se da je 7,7 miliona smrtnih slučajeva na globalnom nivou uzrokovano bakterijskim infekcijama – 1 od 8 svih globalnih smrtnih slučajeva, što bakterijske infekcije čini drugim najvećim uzrokom smrti na svetu. Od toga, skoro 5 miliona smrtnih slučajeva povezano je sa bakterijama koje su razvile otpornost na antibiotike.
Naučnici upozoravaju da ako svet sada ne da prioritet aktivnosti na AMR-u, videćemo stabilan porast globalnog broja smrtnih slučajeva kod mladih odojčadi, starijih ljudi i ljudi sa hroničnim bolestima ili kojima je potrebna hirurška intervencija sa najvećim rizikom.
Poboljšanje i proširenje postojećih metoda za sprečavanje infekcija – kao što su upotreba pedijatrijskih vakcina, higijena ruku, redovno čišćenje i sterilizacija opreme u zdravstvenim ustanovama, dostupnost bezbedne vode za piće i efikasne sanitacije – moglo bi sprečiti više od 750.000 smrtnih slučajeva povezanih sa AMR svake godine u zemljama sa niskim i srednjim prihodima .
U seriji The Lancet o AMR objavljenoj 23. maja, članak profesora Mikea Sharlanda i njegovih kolega predlaže ambiciozne, ali ostvarive globalne ciljeve kako bi se odgovorilo na potrebu za održivijim pristupom efikasnim antibioticima: ciljevi „10-20-30 do 2030.“:
Oni kažu da bi ovi ciljevi trebalo da budu usvojeni na predstojećem sastanku na visokom nivou u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 2024. u okviru univerzalnog pristupa efikasnim antibioticima.
“ Lancet AMR serija se fokusira na potrebu za jasnim ciljevima za borbu protiv AMR-a, sa panelom koji preporučuje smanjenje od 20% u neprikladnoj upotrebi antibiotika. Projekat ADILA, saradnja između St George’s i Univerziteta u Oksfordu, predvodio je modeliranje potencijalni budući ciljevi optimalnog korišćenja.
„Tim ADILA je pokazao da trenutni globalni obrasci upotrebe nisu ni fer ni pravični, sa zemljama sa nižim prihodima koje imaju veći teret infekcije i mortaliteta i koriste manje antibiotika. Budući ciljevi antibiotika treba da imaju pristup zasnovan na riziku“, kaže profesor Šarland .
Da bi se osiguralo da se ovi ciljevi ostvare, profesor Šarland i drugi stručnjaci za AMR će takođe pozvati na osnivanje nezavisnog naučnog tela — Nezavisne komisije za pristup i otpornost na antimikrobne lekove — kako bi se proširila baza dokaza za sprovođenje politike i informisali o novim ciljevima.
