U Baltičkom moru i u švedskim jezerima postoje razne bakterije koje potencijalno izazivaju bolesti. Karolina Eriksson, student doktorskih studija na industrijskoj doktorskoj školi na Univerzitetu Umea, otkriva buduće zdravstvene rizike za ljude u svetlu klimatskih promena u svojoj tezi.
Karolina Eriksson i kolege su mapirali prisustvo bakterija koje izazivaju bolesti (patogena) i njihovih bliskih rođaka u našim vodama. Posebno su se fokusirali na bakterije koje mogu da prežive fagocitozu, mehanizam koji naše imunološke ćelije koriste za ubijanje bakterija. Njihovi nalazi ukazuju na obilje takvih bakterija kako u slatkoj vodi tako iu vodama sa većim salinitetom, i sugerišu da bi klimatske promene mogle da podstaknu neke od ovih vrsta patogena.
„Mnoge bakterije koje mogu da prežive fagocitozu mogu da izazovu ozbiljne bolesti kod ljudi, kao što su kolera, kuga i legionarska bolest. Sa novim tehnologijama možemo ih razlikovati od njihovih bliskih rođaka“, kaže Karolina Erikson.
Patogeni se prirodno javljaju u životnoj sredini, često unutar ameba i drugih organizama. Međutim, dugo je bilo nejasno u kojim vodama postoje i kako su favorizovane — znanje je ključno za razumevanje kako mogu da zaraze ljude i izazovu izbijanje bolesti.
Ključno otkriće u studiji je da se čini da su određeni patogeni češći u smeđoj, takozvanoj humificiranoj vodi. Humifikacija se povećava sa klimatskim promenama i povećanom upotrebom zemljišta.
„I severno Baltičko more i mnoga jezera su već pogođeni humifikacijama, što utiče na čitave ekosisteme jer daje prednost bakterijama u odnosu na organizme koji se oslanjaju na sunčevu energiju“, objašnjava Karolina Erikson.
Konkretno, utvrđeno je da je bakterijski rod Legionella rasprostranjeniji u severnom delu Baltičkog mora i u jezerskim prilivima gde je voda humifikovana. Povećana humifikacija bi takođe mogla dovesti do većeg broja gvožđa i nižih nivoa pH u budućnosti, uslova koje izgleda da patogen Pseudomonas aeruginosa toleriše bolje od mnogih drugih nepatogenih bakterija.
Karolina Eriksson i njen tim su takođe identifikovali ekološke organizme koji bi mogli biti domaćini ovim bakterijama. Ovo povećava razumevanje načina na koji ove bakterije reaguju sa ekosistemima, složenim i neistraženim područjem.
U svojoj tezi, Karolina Eriksson pokazuje kako se potencijalni patogeni mogu identifikovati i proučavati u njihovim prirodnim staništima. Ako se kombinuje sa praćenjem životne sredine, ovo može pomoći u otkrivanju faktora životne sredine koji promovišu ove bakterije.
„Kontinuirano i prošireno praćenje životne sredine omogućava prevenciju i akciju protiv potencijalnih pretnji, i stoga može biti dragoceno za spremnost društva protiv bolesti od bakterija kao što su Vibrio i Legionella, kao i protiv novih bolesti od drugih bakterija“, zaključuje Karolina Erikson.
