To je pitanje koje se mnogi odrasli plaše da im postavi njihova deca: kada mogu da imam pametni telefon? Ali kako raste strah od uticaja uređaja na mlade umove, neki roditelji u Velikoj Britaniji uzvraćaju.
Izazov predvodi majka troje dece Dejzi Grinvel nakon što ju je neobavezni razgovor ispred škole podstakao na akciju.
Grinvelu, koji je neko vreme privatno razmišljao o ovom pitanju sa bliskim prijateljem, druga majka je rekla da njen 11-godišnji sin već ima pametni telefon, kao i trećina dečakovog razreda.
„Ovaj razgovor me je ispunio užasom. Ne želim svom detetu da dam nešto za šta znam da će naštetiti njenom mentalnom zdravlju i učiniti ga zavisnikom“, napisala je ona na Instagramu.
„Ali takođe znam da će pritisak da to učini, ako ga ima ostatak njenog razreda, biti ogroman“, dodala je novinarka iz Vudbridža, istočna Engleska.
Objava u februaru izazvala je talas reakcije roditelja koji su na sličan način bili zahvaćeni anksioznošću da svojoj deci obezbede uređaj za koji se plaše da će ih otvoriti predatorima, maltretiranju na mreži, društvenom pritisku i štetnom sadržaju.
Grinvel i njena prijateljica Kler Rejnolds su sada pokrenule kampanju Roditelji ujedinjeni za detinjstvo bez pametnih telefona.
Akademsko istraživanje u kombinaciji sa sopstvenim iskustvima roditelja stvorilo je osećaj straha od zahteva deteta za telefonom.
Istovremeno, roditelji kažu da se osećaju nemoćnim da odbiju, a telefoni za decu školskog uzrasta su „normalizovani“, navodno iz bezbednosnih razloga.
Britanski ministar škola Damian Hinds rekao je pred parlamentarnim odborom da skoro svi učenici sada imaju mobilni telefon u dobi od 11 ili 12 godina.
„Izgleda da u tome postoji neka vrsta obreda”, rekao je on poslanicima, dodajući da su neka deca dobila jedan „prilično ranije”.
Nakon što je Grinvel konačno pokrenula tu temu na Instagramu, grupa VhatsApp koju je osnovala da bi razgovarala o tom pitanju sa Rejnoldsom brzo se napunila roditeljima istomišljenika kojima je laknulo što su se i drugi osećali isto.
Tada je reakcija samo „zaletela“, dodala je ona.
Grinvel je rekao da sada postoji grupa u svakoj oblasti zemlje, kao i nekoliko radnih grupa za ljude sa stručnim znanjem o ovom pitanju.
„Imamo obrazovanje koje ima mnogo direktora iz cele zemlje“, dodala je ona.
„Govore o tome kako to možemo da primenimo, kako možemo pomoći roditeljima i školama da sarađuju i sprečiti ljude da dobiju pametni telefon u tako mladoj dobi.
Druge radne grupe su pune ljudi koji „su zaista obrazovani i iskusni u svojim oblastima“, uključujući grupu za zastupanje koja govori o promeni politike.
Među prijavljenima su direktor politike tehnološke kompanije i zaposleni u kancelariji premijera Rišija Sunaka 10 u Dauning strit.
„Oni su ljudi koji zaista, zaista znaju laž zemlje“, rekla je ona.
Mnoge brige roditelja nalaze se u tek objavljenoj knjizi američkog socijalnog psihologa Džonatana Hejta „The Ankious Generation“.
U njemu Haidt tvrdi da je „potpuna transformacija detinjstva koja se dogodila između 2010. i 2015. godine“ kada su pametni telefoni zaista uzeli maha dovela do „velike promene detinjstva“.
On povezuje uspon „detinjstva zasnovanog na telefonu“, stalni nadzor odraslih i gubitak „slobodne igre“ sa porastom mentalnih bolesti kod mladih ljudi.
„Stvari su postajale sve bolje i bolje u mentalnom zdravlju, a onda je sve krenulo naopako 2013…. moramo u suštini da izbacimo pametni telefon iz života dece“, rekao je on.
Prema podacima Američkog zdravstvenog udruženja koje je istakao Haidt, od 2010. godine procenat američkih studenata sa dijagnozom anksioznosti porastao je za 134 procenta, dok je broj kojima je dijagnostikovana depresija takođe porastao, za 104 procenta.
Slična slika se takođe pojavila, kaže Haid, u svim većim zemljama engleskog govornog područja, kao iu mnogim drugim evropskim zemljama.
On ne zagovara pametne telefone pre 14 godina ili društvene mreže pre 16.
Ono što je najvažnije, kaže on, roditelji moraju da deluju zajedno kako bi sprečili da pokleknu kada nam dete „slomi srce“ govoreći nam da je isključeno iz grupe vršnjaka jer jedino nema telefon.
„Ove stvari je teško uraditi kao jedan roditelj. Ali ako svi to radimo zajedno – ako čak i polovina od nas to radi zajedno – onda našoj deci postaje mnogo lakše“, rekao je on.
