Baštovanstvo je odličan način da izađete napolje i natopite vitamin D, a istovremeno pružate sveže povrće za uživanje. Smernice za ishranu preporučuju odraslima da jedu 2-3 šolje povrća dnevno kako bi sprečili gojaznost i kardiovaskularne bolesti i pomogli imunološkoj funkciji. Zbog toga je konzumiranje velikih količina povrća još važnije za one koji su imali rak.
U studiji objavljenoj u JAMA Netvork Open, istraživači Univerziteta Alabama u Birmingemu – u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta Auburn – otkrili su da je povrtarstvo poboljšalo zdravstvene ishode među preživelima od raka.
Harvest for Health je kliničko ispitivanje sprovedeno na 381 preživjelom od raka u Alabami, starosti od 50 do 95 godina, koji su bili u većem riziku od hroničnih bolesti jer su konzumirali manje od pet porcija povrća i voća i završili manje od 150 minuta fizičke aktivnosti. aktivnost dnevno.
Prvobitna studija počela je u okrugu Džeferson u avgustu 2013. i proširena u januaru 2017. da uključi učesnike iz dodatnih 26 okruga širom Alabame. U studiji, učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe, jednu koja bi odmah započela suđenje i drugu koja je bila raspoređena na listu čekanja za početak suđenja sledeće godine.
Svaki učesnik je dobio ili jednu podignutu gredicu ili četiri kutije za uzgoj sa semenom, baštenskim alatima i receptima za pokretanje kućne bašte sa povrćem. Sertifikovani majstori baštovani iz Alabama Cooperative Ektension Sistem delovali su kao mentori i davali su dvonedeljne smernice o planiranju, sadnji i nezi bašte.
Osoblje UAB za proučavanje merilo je snagu, ravnotežu i agilnost preživelih, dok je prikupljalo biouzorke i podatke o potrošnji povrća i voća i fizičkoj aktivnosti.
„Nalazi iz studije su pokazali da su preživeli povećali unos povrća za otprilike jednu trećinu porcije dnevno“, rekla je glavni istraživač, Vendi Demark-Vahnefried, dr. Škola zdravstvenih profesija.
„Takođe su imali značajno povećanje mobilnosti i funkcije, uočenog zdravlja i poboljšanja svoje crevne mikroflore, u poređenju sa grupom sa odloženom intervencijom.“
Preživjeli od raka su ranjiva populacija sa mnogo većim rizikom od razvoja drugog raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Demark-Vahnefried, koji je takođe viši naučnik u O’Neal Comprehensive Cancer Center pri UAB, kaže da osobe koje su preživele rak stare brže i da su sklonije da oslabe i izgube svoju nezavisnost.
„Intervencije koje im mogu pomoći u donošenju zdravijeg izbora hrane, kao što je jedenje više povrća i pružanje više mogućnosti za povećanje fizičke aktivnosti su ključne“, rekla je ona.
„Nadam se da će druge studije u različitim sredinama i različitim populacijama preživjelih od raka procijeniti prednosti intervencija u vrtu. U međuvremenu, osobe koje su preživjele rak treba da istraže načine da neguju svoje zdravlje – a bašta s povrćem je dobro mjesto za početak.“
