Kada je reč o planovima za mršavljenje, koncept povremenog posta privlači pažnju svojom jednostavnošću – jedite šta god želite, ali samo u određenim vremenskim intervalima, obično osam sati dnevno. Umesto komplikovanog praćenja kalorija ili porcija hrane, ova metoda zahteva samo praćenje vremena, ističe Kortni Piterson, stručnjak za ishranu sa Univerziteta Alabama u Birmingemu. Koncept je postao izuzetno popularan u poslednjih nekoliko godina, postajući glavna tema na društvenim mrežama.
Intermitentni post predstavlja strategiju ishrane u kojoj se ljudi smenjuju između perioda posta i jedenja unutar određenog vremenskog okvira, koji obuhvata najmanje 14 sati bez hrane. Ovo može podrazumevati različite varijacije, kao što su post svaki drugi dan, pet dana u nedelji s obrocima, pa onda dva dana posta ili ograničavanje unosa hrane na određene sate tokom dana.
Vremenski ograničena ishrana, gde se svi obroci koncentrišu unutar dnevnog prozora od 10 sati ili manje, postala je najpopularniji oblik povremenog posta. Na primer, ljudi često odlažu doručak do 10:00 ili čak podne, a večeraju do 18:00 ili 20:00, zadržavajući post u preostalom periodu. Ova tehnika ima za cilj podržavanje cirkadijalnog ritma tela, što može pozitivno uticati na metaboličke procese koji regulišu nivo šećera i masti u organizmu.
Rane studije na miševima započete 2012. godine sugerišu da vremenski ograničena ishrana može doneti zdravstvene benefite. Iako su manja istraživanja na ljudima sa viškom kilograma ukazala na to da ovakav način ishrane može pomoći u gubitku težine i poboljšanju zdravstvenih parametara, veća studija sprovedena na populaciji tokom dužeg vremenskog perioda pokazala je da vremensko ograničavanje samo po sebi možda nije presudno.
Nedavna studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine pratila je 139 gojaznih ljudi tokom godinu dana. Učesnici su ili pratili dijetu sa ograničenim unosom kalorija u određenim vremenskim okvirima ili su unosili isti broj kalorija tokom celog dana. Obe grupe su izgubile na težini, prosečno 14 do 18 funti, ali nije bilo značajnih razlika u rezultatima između ove dve strategije.
Kortni Piterson ističe da trenutni podaci sugerišu da vremenski ograničena ishrana ne pruža značajne prednosti u odnosu na smanjenje kalorija. Takođe, ova tehnika ne doprinosi povećanju sagorevanja kalorija. Ipak, ističe da bi vremensko ograničavanje moglo biti lakše održavati u poređenju sa tradicionalnim dijetama, s obzirom na jednostavnost pristupa.
Iako su preliminarna klinička ispitivanja pokazala da je vremenski ograničena ishrana od šest do deset sati dnevno „generalno bezbedna“, nedavno istraživanje predstavljeno na naučnom skupu Američkog udruženja za srce ukazuje na potencijalni rizik od kardiovaskularnih bolesti kod osoba koje prate 8-časovnu ishranu sa vremenskim ograničenjem, u poređenju sa onima koji jedu u dužem vremenskom periodu.
Dr Fransisko Lopez-Himenez sa klinike Mejo upozorava da dugoročni dokazi ukazuju na moguću povezanost između preskakanja doručka i kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti. Pre nego što se odluče za ograničenu ishranu, posebno ako uključuje produženi period posta do podneva, ljudi bi trebalo da se konsultuju sa svojim zdravstvenim stručnjacima.
