Povećanje nivoa čestica u vazduhu, čak iu okviru smernica Svetske zdravstvene organizacije, korespondira sa povećanjem broja pacijenata koji odlaze u bolničko odeljenje hitne pomoći, prema istraživanju predstavljenom na Evropskom kongresu hitne medicine.
Studija je otkrila veze posebno između zagađenja vazduha i slučajeva traume, poteškoća sa disanjem i stanja kože.
Istraživanje su predstavili dr Andrea Rossetto, specijalizant urgentne medicine na Univerzitetu u Firenci i Univerzitetskoj bolnici Careggi, Firenca, Italija, i dr. Student na Univerzitetu Kueen Mari u Londonu, Velika Britanija.
Dr Rossetto je rekao: „Znamo da zagađenje vazduha šteti zdravlju, posebno u pogledu bolesti disanja i pluća, i to će verovatno uticati na naše zdravstvene usluge. Međutim, postoje ograničeni dokazi o uticaju fluktuacija u zagađenost vazduha na ukupnu opterećenost odeljenja hitne pomoći“.
U saradnji sa dr Alesiom Gneručijem sa Odeljenja za fiziku i astronomiju Univerziteta u Firenci, Italija, dr Roseto je prikupio podatke o pacijentima koji su primljeni na odeljenje hitne pomoći u Univerzitetskoj bolnici Careggi u Firenci između 2019. i 2022. godine. Ovo je uključivalo ukupno 307.279 pacijenata. posete hitnoj pomoći.
Oni su ovo uporedili sa podacima o dnevnim nivoima čestica manjih od 2,5 mikrometara (PM 2,5) i čestica manjih od 10 mikrometara (PM 10) u blizini kućnih adresa pacijenata do 30 dana pre nego što su otišli u bolnicu. .
Istraživači su otkrili povećanje broja dnevnih pacijenata u odeljenju hitne pomoći za 10–15% u nekoliko dana nakon povećanja nivoa PM 2,5 i PM 10. Konkretno, broj slučajeva traume, poteškoća sa disanjem i stanja kože povećan je u danima nakon porasta zagađenja vazduha. Slučajevi traume povezanih sa zagađenjem vazduha uglavnom su bili kod mlađih pacijenata, dok su kod starijih pacijenata (preko 65 godina) poteškoće sa disanjem povezane sa zagađenjem bile češće.
Dr Rosseto je rekao: „U ovoj studiji smo bili u mogućnosti da procenimo zagađenje vazduha u kome pacijenti žive, a to je otkrilo snažnu vezu između viših nivoa čestica i poseta odeljenju za hitne slučajeve.
„U našoj bolnici većina traumatoloških pacijenata je bila uključena u saobraćajne sudare. Saobraćaj je takođe primarni pokretač povećanog zagađenja vazduha u urbanim sredinama. Verovatno je da je gust saobraćaj direktno odgovoran za povećanje slučajeva trauma, a indirektno za sve veći broj pacijenata koji se javljaju sa poteškoćama u disanju koje su povezane sa zagađenjem vazduha.
„To znači da vidimo više pacijenata sa poteškoćama u disanju u vreme kada je hitna služba već pod stresom sa više slučajeva traume, sa potencijalno lošijim ishodima za takve pacijente.“
Istraživači kažu da je potrebno više istraživanja da bi se videlo da li postoji sličan odnos između zagađenja vazduha i prijema u hitnu pomoć u drugim bolnicama. Na primer, ova studija ne uključuje decu, koja mogu biti podložnija uticaju zagađenja vazduha.
Istraživači se nadaju da će sprovesti slične studije koje se bave uticajem nivoa drugih zagađivača u vazduhu i vremenskih obrazaca na posete odeljenju za hitne slučajeve, ne samo u smislu ukupnog opterećenja već i u vezi sa specifičnim bolestima.
Dr Barbra Bakus je predsedavajuća komisije za selekciju apstraktnih radova EUSEM-a. Ona je lekar hitne pomoći u Roterdamu, Holandija, i nije bila uključena u istraživanje.
Ona je rekla: „Ova studija dodaje postojeće dokaze da je zagađenje vazduha, čak i u koncentracijama u okviru smernica SZO, štetno za naše zdravlje i naše zdravstvene usluge. Razumevanje ove veze moglo bi omogućiti bolnicama da se pripreme za porast broja pacijenata i preduzmu mere za smanjenje prenaseljenosti u odeljenju za hitne slučajeve, nadamo se da će dalje istraživanje pružiti još više informacija o ovoj temi.
„Međutim, ako želimo da zaštitimo svoje zdravlje i smanjimo opterećenje bolnica, moramo da učinimo sve što možemo da smanjimo emisije i smanjimo izloženost zagađenju vazduha.“