Žene sa epilepsijom imaju četiri puta veće šanse da umru tokom trudnoće, a njihove bebe imaju 50% veću verovatnoću da obole ili umru. Ovo su nalazi velike nove studije koju je vodio Institut Karolinska i objavljena u JAMA Neurologi. Istraživači veruju da bolja briga o ženama pre, tokom i posle trudnoće može smanjiti rizike.
Žene sa epilepsijom koje zatrudne su dobro poznata rizična situacija. Mnogi lekovi za epilepsiju mogu izazvati urođene defekte, dok prestanak uzimanja lekova tokom trudnoće dramatično povećava rizik od napadaja, koji mogu imati ozbiljne posledice i za majku i za fetus.
Ali koliko su tačno rizici bili, manje je jasno. Randomizovana klinička ispitivanja su isključena iz etičkih razloga, a opservacionim studijama je potrebna veoma velika populaciona baza da bi se kvantifikovali relativno retki događaji.
Međunarodna istraživačka grupa, koju predvodi Karolinska institut, sada je prikupila podatke iz registra iz pet nordijskih zemalja o više od 4,5 miliona trudnoća između 1997. i 2017. Među njima je bilo više od 35.000 trudnoća u kojima je majka imala epilepsiju.
„Ovo je jedinstveno veliki skup podataka koji nam je omogućio da sagledamo veoma neobične rezultate“, kaže prvi autor Neda Razaz, vanredni profesor epidemiologije i istraživač na Odeljenju za medicinu, Solna na Institutu Karolinska. Ona nastavlja:
„Glavni nalazi su da žene sa epilepsijom imaju četiri puta veće šanse da umru tokom trudnoće i da tokom prva 42 dana nakon porođaja deca žena sa epilepsijom imaju 50% veći rizik od bolesti ili smrti.“
Međutim, ona ističe da iako su brojke relativnog rizika visoke, apsolutni brojevi su mali i da velika većina trudnoća kod žena sa epilepsijom prođe dobro. Na primer, četvorostruko povećan rizik od smrti kod trudnice znači da rizik raste sa pet smrtnih slučajeva na 100.000 trudnoća na 23 smrti na 100.000 trudnoća.
„Devedeset šest procenata svih žena sa epilepsijom u našoj studiji imalo je potpuno nekomplikovanu trudnoću sa normalnim ishodom. Ne želim da naši rezultati uplaše žene da ne rađaju decu“, kaže Neda Razaz.
U poređenju sa ženama sa epilepsijom koje nisu lečene antiepileptičkim lekovima, i majka lečena antiepileptičkim lekovima i njena beba su imali veći rizik, što verovatno odražava činjenicu da žene koje se leče lekovima imaju teži oblik epilepsije, kaže Razaz.
„Za mnoge žene sa epilepsijom, prestanak uzimanja lekova ako zatrudne nije opcija“, kaže ona.
Istraživači zaključuju da se rizici mogu smanjiti i za žene i za decu kroz bolju negu pre, tokom i posle trudnoće.
„Žene sa epilepsijom treba da se leče na klinikama sa posebnom stručnošću koja može da optimizuje njihov tretman i pre nego što zatrudne. Zatim ih treba posebno pratiti i tokom i nakon trudnoće“, kaže Neda Razaz.
